Како је дошло до идеје да направите једно овакво дело које говори у част женама које су летеле?
Ја сам 24 године провела у Команди Ратног ваздухопловства радећи са 400 мушкараца и остварила професионалан и коректан однос и стекла уважавање и висок углед. У ваздухопловном часопису „Аеромагазин“ сам радила 18 година као један од уредника и једина жена, тако да сам у својим истраживањима кроз историју авијације спознала, да жене и њихова улога нису довољно осветљени и забележени. С обзиром да је цела планета Земља резервисана за мушки пол, њему се и даје предност у свим животним сегментима, тако да постоје професије, хобији и спортови потпуно резервисани за мушкарце, где су жене ретко присутне или их уопште нема. Такав је случај и с авијацијом, што је мене додатно мотивисало да књигу посветим храбрим и необичним женама, које су се оствариле и оставиле дубок траг у историји авијације као пилоти, космонаути, лекари, инжењери, техничари, ратни пилоти, укратко жене испред свога времена, самосталне, енергичне и одлучне и кадре да помере границе могућег, да постигну немогуће. Ове даме су биле најрепрезентативнији и најлепши амбасадори својих земаља у свету представљајући своје стручне способности, али и најсофистициранију технику и технологије времена у којима су живеле и летеле и бавиле се ваздухопловством као врхунским дометом сваке земље. А веома мало је писаних трагова и података о њима у целом свету.
Какав је био процес рада и како је протицало прикупљање података?
Прикупљање података за ову књигу практично је трајало током целе моје каријере, коју сам одистински и професионално и емотивно посветила авијацији, јер морате да волите оно што радите и дивно је када радите оно што волите – то је формула успеха. И у једном моменту се у мени покренула идеја да систематизујем прикупљене податке и та активност је трајала пуних 10 година, када је књига и одштампана. Моја путовања по свету су уследила као импулс да сазнам више, конкретније и тачније, како бих аргументовано писала о дометима и успесима људи у ваздухопловству, са центром улоге жене у тој мушкој области живљења у намери да историјске чињенице буду поткрепљене и забележене, јер се није догодило ништа што није записано. Обишла сам све доступне светске архиве и библиотеке, али сам највише успеха имала у личним контактима са мојих хероинама или са њиховим потомцима и то су најбољи показатељи да сте добро обрадили податке и свака прича о мојим ликовима је потписана и ауторизована, што је за историју најважније и најмеродавније.
Постоји ли нешто, осим ваздуха, што је заједничко свим женама које су су били пилоти?
Љубав према небу и летењу неоспорно повезује све моје описане хероине, али су њихове заједничке особине – херојство, храброст, ризик, адреналин, радозналост, креативност, машта...све моје даме умеју да маштају, али и да своју машту претворе у стварност. Оне су храбри чаробњаци опијени ваздухом и изазовом освајања висина и покоравањем четврте димензије, иако су имале различите професије и многа интересовања, опет су се враћале својој највећој љубави и интересовању, а то је летење. Оне су често биле кћерке, супруге и мајке познатих и прослављених ваздухопловаца, често боравиле и живеле по аеродромима, летеле као сапутнице, а онда и саме полетеле и своја знања и умећа преносиле на нове генерације одважних девојака и жена.
Које су се жене пилоти по Вама, највише издвојиле, иако су све без сумње биле посебне?
Најстарије жене-астрономи су Аганика и Хипатиа; прву диплому пилота 1910. године је понела Францускиња Рејмонд де Ларош; Американка Жаклин Кокран је прва жена у свету која је пробила „звучни зид“; Рускиња Валентина В. Терјешкова је прва жена-косманаут света која је полетела у космос далеке 1963. године; прва жена која је погинула у удесу авиона 1911. године је Денисе Моор; прва жена-пилот фотограф је Оса Јохнсон; Рускиње су једине водиле борбе из ваздуха против фашиста у Другом светском рату организоване у 3 пука – један ловачки и два бомбардерска и по томе биле јединствене у том рату храбро бомбардујући Немце пуне четири године, поставши праве хероине у светској историји и Народни хероји у својој Отаџбини. Пред Другог светски рат Немице су биле изванредни спортски пилоти – Ели Бајнхорн, Вера фон Бизинг, Лизел Бах, Теа Раше, Луиз Хофман и доживеле различите судбине, многе и трагичне, јер нису хтеле да лете за Хитлерову НСДАП. Британка Хилда Хјувлит гради аеродроме, као прва жена учи свог сина да лети; а њене земљакиње у Другом светском рату пребацују авионе из фабрика до позадине, организоване у групу АТА.
У нашој земљи прве жене-пилоти су Даница Томић, Загорка Плећевић и Кристина Горишек, које пилотске лиценце добијају 1932. године, а следеће године у Турској полеће прва жена Бедрија Гекман и у СССР се 1939. године за пилоте обучавају прве Иранке. У Африци жене лете већ 1934. године, а на азијском континенту још 1930. године.
Данас су жене-пилоти организоване у удружења у својим земљама, а светско удружење се зове „Ninety Nines“ и ради и делује у САД. Наше Удружење жена-летача Србије окупља око 100 жена-пилота авиона, једрилица, параглајдера, падобранки, а почасна чланица је прва жена-космонаут света Рускиња Валентина Владимировна Терјешкова, коју сам ја као портпарол примила у наше Удружење 2003. године.
Које одлике красе жене пилоте?
Жене-пилоти су посебне и необичне, храбре и одлучне, имају своје циљеве и знају шта хоће, заљубљене су у летење и небо, веома су енергичне и покреће их невероватан адреналин и жеља за освајањем небеског пространства као најслободније димензије човековог окружења, жене-летачи су слободне у најпозитивнијем смислу, аутономне и независне.
Каква је разлика између жена пилота некада и данас?
Па, разлике нема, оне су увек исте, како сам Вам одговорила на Ваше претходно питање. Променила се и усавршила авио-техника, освојене су нове технологије, усавршавају се материјали за градњу ваздухоплова, а самим тим се и летачи перманентно усавршавају пратећи иновације и модернизације, како би могли безбедно да управљају летелицама.
У књизи „Небеске хероине света“ нашле су се и жене са наших простора, кога бисте издвојили?
У мојој књизи “Небеске хероине света” наравно да сам обухватила и наше жене у авијацији, али сам морала све да ускладим са историјским променама на балканским просторима, како би све било веродостојно и историјски тачно, а то није било лако. Прва наша жена са пилотском дозволом је Даница Томић, која је дозволу добила најпре у Француској 1928. године, а потом поновно 1932. године у Београду, заједно са још две даме – Загорком Плећевић и Кристином Горишек.
Наше прве једриличарке су биле и рекордерке 1939. године Милинка-Мила Амиџић и Мила Матејић, а летеле су на Звездари код Београда, на Златибору, у Вршцу и на Блокама у Словенији.
Наша прва и једина жена-ратни пилот РВ је била Марија Драженовић-Ђорђевић, а прва и једина предратна падобранка је Катарина Матановић.
После Другог светског рата су прве скочиле падобраном 1947. године Невенка Личина и Радмила Ракочевић и од 1948. године многе наше даме нижу ваздухопловне рекорде, одшколоване у Савезној пилотској школи и у Падобранској бази ВСЈ у Руми. Прве послератне рекорде постижу Загорка Спићановић и Даница Рабуза, а затим Техвида Ћеримагић постиже два светска падобранска рекорда и Марија Вуковић-Милићевић, док за Наталију Стефановић желим да истакнем, да је она наша најтрофејнија падобранка и најбољи спортиста Југославије 1963. године, носилац многобројних трофеја и добитник престижне ФАИ дипломе и медаље „Паул Тиссандиер“ за животно дело.
У енциклопедији се нашло много жена које су заслужиле то место, али чију бисте биографију издвојили као најзанимљивију?
У мојој енциклопедији “Небеске хероине света”, која је омаж одважним светским небеским хероинама са 1700 фотографија и 2000 биографија, веома је тешко издвојити најзанимљивију, све су на свој начин занимљиве и особене, а најважније је да су све биографије ауторизоване и потписане од стране главних ликова или њихових потомака, што је књигу уврстило у светске библиотеке у Швајцардкој, Русији – где је проглашена за уџбеник у ваздухопловним академијама, а однедавно и у Фонд Конгресне библиотеке у Вашингтону, што је огроман успех.
Боравите на релацији Русија-Србија, какви су Вам професионални планови за наредни период?
Што се тиче моје књиге, она је доживела невероватан успех и код нас и у свету и одржала сам 46 промоција у Србији, Русији, Грчкој, Кипру, Швајцарској, Великој Британији, Републици Српској и Црној Гори, а управо ових дана путујем по позиву да промовишем књигу у Словачку, Чешку, Аустрију и потом у Француску. У сталним сам гостовањима и путовањима и то ме чини срећном, јер са свих стране долазе велике похвале и успеси, што значи, да књига и њен квалитет сами крче пут у свет, а то је сан сваког ствараоца. Недавно сам била и у Либану, где сам срдачно дочекана у Балбеку, првом древном космодрому о којем сам писала у својој књизи и позвана у поновну посету, чиме сам остварила један од својих снова, да боравим у овом историјском археолошком налазишту.
Извор:Правда
