“Нажалост, те могућности се не користе”, одговорено је из Одељења за информисање и медије руског Министарства.
“Пракса показује да покушаји формирања сопственог националног идентитета искључиво на основу порицања историјског искуства, прекида веза са суседима и наде у светлу евроатлантску будућност, воде само до повећања конфронтације у региону, који је, и без тога, оптерећен бројним изазовима”, наводи се у саопштењу руског Министарства.
Из тог ресора су истакли да се надају да ће се створити услови за повратак развоја руско-црногорских односа на узајамно корисним основама.
Добри односи Црне Горе и Русије нарушени су након заокрета црногорске власти ка Западу и одлуке да државу води ка чланству у НАТО, као и одлуке да се у потпуности придруже санкцијама ЕУ против Русије.
Те одлуке су наишле на велико противљење Русије, па је 2017. година, посебно до јуна, када је Црна Гора и званично постала 29. чланица НАТО-а, протекла у објављивању “оштрих” саопштења из руске Владе.
Саопштавано је да у Црној Гори постоји непријатељски однос према Русима и да је продужење безвизног режима за Русе на 90 дана само лукавство, да су тврдње о мешању Русије у унутрашње ствари Црне Горе потпуно неосноване...
Те године руским грађанима су упућивани позиви да више не путују у Црну Гору јер тамо влада општа антируска хистерија којом руководи власт у Подгорици, а коју су у Кремљу оптуживали за антируски став и политику.
Највећи изазови између две земље наступили су након након хапшења оптужених за покушај насилне смене власти у Црној Гори на изборима у октобру 2016. године. Према оптужници црногорског Специјалног тужилаштва, првобитни организатори “државног удара” су двојица руских држављана Едуард Шишмаков и Александар Попов, којима се судило пред Вишим судом у Подгорици.
Виши суд је 9. маја, између осталих, осудио Попова на 12, а Шишмакова на 15 година затвора због кривичног дела “стварање криминалне организације и тероризам у покушају”.
Након пресуде, из Одељења за информисање и медије руског Министарства иностраних послова је саопштено да пресуда Вишег суда у Подгорици “не оставља никакву сумњу у политизацију црногорског система правде и његову подложност манипулацијама споља”, те да само може погоршати руско-црногорске односе, који су већ на најнижој тачки у њиховој историји.
Почетком јула ове године је са састанка председника Мила Ђукановића и одлазећег амбасадора Русије у Црној Гори Сергеја Грицаја, саопштено да данашњи карактер руско-црногорских односа не одговара духу вековних и традиционално пријатељских веза.
"Саговорници су указали на неопходност предузимања заједничких напора за поправљање ситуације и за изградњу билатералног дијалога од обостраног интереса за народе ове две земље", саопштено је тада из Ђукановићевог кабинета.
Прочитајте ОВДЕ како самоорганизоване групе по Словенији лове мигранте.
Извор: Вијести
