Најновије

ЈОШ ЈЕДНА ЗЕМЉА СЕ ПРИКЉУЧУЈЕ РАТУ У НАГОРНО-КАРАБАХУ: Оружје стиже под маском "хуманитарне помоћи"

Док је свет заокупљен пандемијом ковид-19, регионални сукоб у удаљеној сепаратистичкој енклави Нагорно-Карабах прети да прерасте у шири рат на граници Европе и Азије. Прекид ватре уз посредовање Русије од суботе већ је урушен.

Рат у Нагорно-Карабаху. (Фото: Јутјуб)

У насиљу, које је избило пре више од две седмице, убијено је више од 300 људи (спомиње се и број од 600 погинулих), а председник Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) Питер Морер рекао је за ЦНН да су борбе тако интензивне толико да особље које ради близу контактне линије мора често да иде у склоништа.

Нагорно-Карабах контролишу етнички Јермени смештени у Азербејџану, а и Јерменија и Азербејџан, две бивше совјетске републике, међусобно су се оптуживале за кршење услова прекида ватре.

С обзиром на то да се сукоб може пратити од почетка 20. века, тешко је замислити да може да завлада истински мир без решавања дугогодишњих несугласица.

Турска, амбициозна регионална сила и чланица НАТО-а која подржава Азербејџан, већ је одбацила споразум о примирју. Турско министарство спољних послова рекло је у суботу да прекид ватре "није замена за трајно решење" и да ће и даље подржавати азербејџанску владу.

С обзиром на дубоко укорењену мржњу обе стране, снажну домаћу подршку и безусловну подршку Турске, ситуација би могла навести Азербејџан да ово искористи као прилику да изврши притисак за потпуну окупацију спорног региона - без обзира на цену. Нејасно је шта је тачно изазвало распламсавање овог пута, јер Јерменија и Азербејџан оптужују једна другу да су прве пуцале.

Али нема сумње да би сукоб могао да има шире импликације. Регион је пресудна транзитна тачка за нафту, гас и трговину која би, уколико се прекине, могла да направи проблеме глобалној економији - посебно за Европску унију, која ће ускоро почети да прима гас из Азербејџана.

Процењује се да је 70.000 до 75.000 људи - око половине становништва Карабаха - расељено.

Сукоб захтева пажљиво руковање у тренутку када су се Русија и Турска - које су већ на супротним странама у посредничким ратовима попут Сирије и Либије - умешале.

Русија има војну базу у Јерменији, мада је испоручила оружје и Јерменима и Азербејџанима. Турска, која има јаке економске и културне везе са Азербејџаном и испреплетену историју са етничким Јерменима, наводно је превезла плаћенике из Сирије на линију контакта са Азербејџаном у борби око енклаве Нагорно-Карабах. Турска то пориче, упркос писању западних медија и сведочењу сиријских бораца.

Иран најавио улазак у битку

Сада ће Иран можда бити спреман да уђе у битку. Док је председник Хасан Рухани рекао да се нада да ће "вратити стабилност" у регион, заповедник иранске граничне страже рекао је да су његове снаге постављене у "неопходну формацију" након што је тврдио да су гранате, ракете и дрон пали на иранско тло.

Дрон се срушио у селу у округу Парсабад, провинција Ардебил, дуж иранске северне границе, рекао је заменик гувернера Бехроуз Недаии државној новинској агенцији ИРНА.

- Идентитет беспилотне летелице и узрок пада у том подручју истражују се - рекао је он, не пријављујући штету.

Према ИРНА, беспилотна летелица „може да припада Азербејџану или јерменској војсци с обзиром на борбе изван иранске северне границе“.

Иран је међу првима позвао на мир између Јерменије и Азербејџана, а такође се и понудио да буде посредник у могућим мировним преговорима.

Ипак, он се сматра веома непредвидљивим и није јасно да ли је на страни Јерменије или Азербејџана.

Многи Азербејџанци север Ирана називају јужним Азербејџаном, где, према различитим проценама, живи готово 20 милиона Азербејџанаца. Неки азербејџански националисти и интелектуалци већ дуго дефинишу и северни део Ирана и Азербејџан као културно и социјално идентичне, тврдећи да би требало да постану политичка унија.

Политички аргумент Великог Азербејџана већ дуго представља претњу за ирански естаблишмент, који је своју подршку Јерменији искористио као противмеру да умањи азербејџанске аспирације у Ирану и широм региона, рекао је за ТРТ Wорлд Есреф Јалинкилиџли, политиколог.

- Оно чему сведочимо одражава други контекст у свету: интернационализација сукоба који превазилази оне стране које су традиционално биле укључене - рекао је Морер из Црвеног крста за ЦНН.

Он упозорава на опасност од ескалације.

- То доводи до опасне претпоставке у многим сукобима. Чини се да су на површини успорили, али испод тога ситуација остаје изузетно крхка. Очигледно је потребно врло мало да би ситуација ескалирала, а ову динамику је тешко зауставити - рекао је он.

Павидемија ковид-19 погоршала је ситуацију, а ограничења путовања отежавају спровођење важне спонтане дипломатије лицем у лице.

Морер, чија је организација активна у Нагорно-Карабаху од почетка сукоба 1992. године, рекао је да је прилагођавање новој норми још увек у току.

- Пандемија је спречила контакт између људи и сигурно је спречила неформалност дипломатије... Виртуелна дипломатија је прогрес у току и тренутно не постоји формат у којем могу да се воде поверљиви преговори - каже он.

Све ово чини прилично суморну слику усред пандемије. Узаврели сукоб, попут овог у Нагорно-Карабаху, ризикује да постане пожар који не може лако да се угаси и, попут вируса, може брзо да одјекне широм света - са смртоносним последицама.

Курти позива све Албанце да гласају за Бајдена! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Блиц

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube