Пише: Марија Старчевић
Наиме, пажњу јавности заокупила је фотографија новопеченог студента и вишегодишњег председника у амфитеатру, уз одсуство маске и присуство асистента чија је улога нејасна, али се нагађа да је ту да бодри, прати, пришапне ако треба и бележи битне сентенце са предавања, можда баш Трамповим пером, осим ако ипак није остало у посебном кутку за ретке вредности и реликвије.
Ова фотографија изазвала је лавину злонамерних коментара, понајвише љубоморних вечитих студената из редова опозиције, будући да позиција не гаји вечите студенте. Сви докторирају за месец-два, напредна деца.
Председник се раздрагано придружио колегама студентима, делећи са њима исти ентузијазам, наду и страхове, какве већ носи студентски живот. И све би то било очекивано, људски, такорећи идилично, да се над октобарским почетком није надвио повампирени петооктобарски дух, такозвани дух револуције, студентски протест у Немањиној. Јавност се нашла у дилеми.
Да ли ће председник као истакнути представник студента разапети шатор у Немањиној, држећи ватрене говоре против власти, односно самог себе, или ће као представник власти, односно самог себе, позвати студенте да прекину протест и врате се својим обавезама? Да ли ће на логорској ватри испред шатора, уз подгрејане лигње из шерпице, подржати себе студента или испред говорнице подржати себе власт?
Јавност би се, начисто скрхана овим антагонизмима, али жељна разрешења дилеме, бавила опозицијом студент/председник до прекосутра да у видно поље није улетела нова коска, тачније вест, гостовање тиктокерке у Младеновцу.
Под утиском ове ударне вести у запећак одоше Највећи студент нашег народа, студентски и сви други протести, сви антагонизми. Дошао је још један 6. октобар који није дошао.
Да ли можемо очекивати затварања градова у новембру и пооштравање мера прочитајте ОВДЕ.
Извор: Директно
