То је условило чињеницу да један митрополит, ко год он био, има значајну друштвену улогу, а да су блаженог спомена Митрополит Амфилохије и његово дело још и значајнији по томе што је он особено представљао један велики ауторитет и једну особу од великог поверења у целом православљу.
Подсетио је да је Митрополит Амфилохије у току своје 30-годишње службе успео да у Црној Гори обнови велики број цркава и манастира, да свештенички кадар увећа за десет пута (од двадесетак свештеника до близу 200 свештеника и јеромонаха), да обнови рад Цетињске богословије, отвори рад Издавачко-информативне установе “Светигора”, која сада обухвата часопис, портал (сајт) и црквени радио, као и црквену видео продукцију.
У том свом тридесетогодишњем раду успео је Владика Амфилохије да у Црну Гору на свој лични ауторитет, доведе јерусалимског, цариградског и московског патријарха, као и антиохијског и александријског, али и многе друге црквене великодостојнике који су својим доласком, неки по први пут, благословили Црну Гору.
„Није то случајно. Није то питање неког административног пописа кад је ко дошао у Црну Гору. То показује значај блаженог спомена Митрополита јер су сви ти поглавари православља били и његови лични пријатељи. Храм Христовог Васкрсења у Подгорици једини је храм у свету, а да кажем и једини храм у дугој историји православља, који су заједнички освештали московски и цариградски патријарх“, нагласио је ректор Цетињске богословије, додавши да би то на политичком нивоу било као да су се у Црној Гори срели председник Русије и Америке.
Осврћући се на поједине приче и написе о избору новог митрополита, отац Гојко је казао да су оне вештачки предимензиониране и напумпане од поједних медија, који се Црквом баве на неки помало изопачен начин.
Даље је појаснио да је Свети синод Српске православне цркве одредио, истог дана кад се Митрополит упокојио, Владику Јоаникија за администратора Митрополије, што је у потпуном сагласју са црквеном традицијом, која налаже да када се упокоји неки владика из најближе епархије буде именован администратор, преносе Факти.
“Новог митрополита бира Сабор, црквено тело које окупља све епископе (четрдесетак владика Сабора Српске православне цркве), који се обично састаје у периоду између Васкрса и Тројичиндана, у мају месецу, а да се не би до тада чекало, изабере се одмах администратор и он управља најмање до заседања Сабора“, нагласио је прота Гојко, појашњавајући да је због епидемиолошке ситуације неизвесно да ли ће редовни Сабор бити одржан на проеће.
Још једном је истакао да изузев туге што смо остали без Митрополита Амфилохија, који је 30 година предводио Цркву, црквени живот не трпи, јер имамо владику који обавља све владичанске послове. Напоменуо је да прича о избору новог митрополита у овом тренутку и није баш умесна с обзиром да се 40 дана жали за покојником и не обављају се никакви важнији послови.
Такође је истакао да је митрополит црногорско-приморски једна од најугледнијих титула у СПЦ, као и да је Митрополија ових дана под “баражном ватром” јер нема медијске куће која пре него што изјави саучешће, или истовремено са тим, не пита ко ће бити нови митрополит.
„Због елементарног поштовања према покојнику, није у реду, нису ти дани да се сад о томе прича “, истакао је о. Гојко Перовић.
„Црква свака у Црној Гори припада, пре свега, вернику православном без обзира које је нације, а самим тим, ако све функционише како треба, и сваком црногорском грађанину“, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
“Како год се Црква звала, њен основни задатак је да људе продухови, упути Јеванђељу и да људима скрене пажњу да има још један живот мимо овога. Нашта ће личити наш одлазак на онај свет ако се овде будемо отровали поделама ко је Србин, ко Црногорац. Апостол Павле каже у Царству небекосме нема ни Грка ни Јеврејина, нема ни мушкога ни женскога, ни роба ни слободњака. Хоће да каже да те наше поделе, разлике, не смеју да нас одређују кад је у питању молитва Богу и духовни живот.”Ректор Цетињске богословије, однедавно и члан Матице српске, сматра да у Црној Гори морамо да помиримо нашу традицију са нашом садашњошћу:
„Имам част да ме Матица српска из Новог Сада, као једна од најстаријих институција те врсте на Балкану, учланила у њено редовно чланство, а чији је један од првих чланова био Петар Други Петровић Његош”, казао је о. Перовић.
Подсетио је да ни Његош, ни књаз Данило, ни књаз Никола, нису оснивали Матицу црногорску у Црној Гори и да је пре 1918. године једина дејствујућа Матица, као једна културно просветна институција, и за Црногорце и за грађане Србије била Матица српска у Новом Саду, која је тада била у Аустроугарској.
“Немам ништа против Матице црногорске, али морамо да развијамо наш однос према традицији, нашој прошлости те да све држимо као своје, а не ако негде видимо С од српскога, или тробојку, у чијим бојама је и црногорска роба, кажемо да нам то неко убацује из Србије.”
Шта ће бити са црквама у Нагорно-Карабаху, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Fakti.rs
