Цех ситуације у којој смо највише ће, сматрају аграрни аналитичари, платити мали и средњи произвођачи, пре свега поврћа, јер своју робу не могу да продају на пијацама које су затворене. Крајњи цех платиће и потрошачи јер ће цене бити незнатно веће када се криза изазвана вирусом буде завршила.

Аналитичар и координатор у Националном тиму за препород Србије Бранислав Гулан каже да је сељак држави увек помагао када је у кризи, а да му држава то никада није вратила.

Ове године сетва ће бити на два милиона хектара, сетва шећерне репе на 40.000 хектара је при крају, а, према речима Гулана, у плану је да се кукуруз сеје на милион хектара, сунцокрет на 220.000 и соја на неких 200.000 хектара.

„Држава се није сетила да сетва не може да чека. Имамо 120.000 сељака који имају више од 70 година и како они да излазе на њиве. Осим тога, имамо 217.623 сељака који имају до два хектара земље, значи та земља њима живот значи, од ње живе“, истиче Гулан за Данас.

Пољопривредници, међутим, напомиње он, неће дозволити да њиве остану необрађене, тако да нема бриге за храну јер ћемо је имати довољно.

„Хране ће бити довољно, не треба да бринемо. Биће је мање за извоз, али неко мора да плати цех. То ће се осетити и на ценама, које ће бити мало веће“, напомиње Гулан.

Агроекономски аналитичар Милан Простран каже за наш лист да је сада за обраду стигло оно што је посађено и посејано током јесени и да је сигурно да ће неке од тих култура имати нешто вишу цену, попут лука, тиквица, салате, празилука, свега што рано сазрева.

„Цена ће бити већа зато што ће сада та храна ићи преко посредника, неће се продавати директно на пијацама, које су затворене. Мислим да ће највише проблема имати мали и средњи произвођачи, а њих је највише у Србији. Они су навикли да своју робу продају на пијацама, а сада немају где“, истиче Простран.

У Србији је, напомиње, донедавно према попису било 610.000 газдинстава, а сада их је не више од 570.000, од чега су 80 одсто управо мали произвођачи, они који имају од 0,5 до пет хектара земље.

„Зато мислим да би добра мера била када би пијаце, као у неким другим државама попут Хрватске, биле отворене, да буде, на пример, заузета свака друга или трећа тезга, а да се контролише улаз. Овако, са затвореним пијацама, најугроженији су управо ти мали и средњи произвођачи. Велики немају, чини ми се, тих проблема, јер они имају уговоре са трговинским ланцима“, каже он.

Други сектори у пољопривреди нису толико угрожени, а неки су, истиче Простран, попут млинара и добро прошли јер су имали повећану тражњу, али и већи извоз. Осим отварања пијаца уз додатне мере заштите, Простран се залаже и за то да се пољопривредницима омогући да обрађују своју земљу до 20 часова јер се они ионако не друже ни са ким у време радова на њиви осим са својим „тракторима“.

„Треба изнеговати сада воћњаке, онда и оне културе које су посејане јесенас – пшеницу, које ћемо имати на 570.000 хектара, али и јечам, раж. Треба омогућити ратарима да заврше сетву и све те радове“, напомиње Простран.

Он верује да ће пољопривреда, иако јој се у мирнодопским условима увек умањује значај, и овог пута извући домаћу економију, да ће сетва успешно бити завршена, као и да ће бити раста цена, пре свега поврћа, али да ће тај раст бити сезонски.

Цене

Како пијаце тренутно не раде, поврће и воће, као и други пољопривредни производи могу се купити преко е-пијаце, која је почела да ради прошлог петка, али и у трговинским ланцима. И док је цена младог кромпира у великим радњама тренутно на неких 150 до 160 динара за килограм, стари бели и црвени кромпир се у продавницма продаје по цени од 50 до 70 динара. Килограм црног лука кошта између 55 и 100 динара, краставац је од 65 до 115, а парађз између 155 и 190 динара за килограм. Килограм јагода које сада стижу је у просеку 300 динара, банане коштају од 120 до 140 динара, док цена лимуна варира од 170 до 300 динара за килограм.

Када ће сваки пунолетан грађанин добити по 100 евра, сазнајте ОВДЕ.

Извор: danas.rs