Najnovije

CENE HRANE U SRBIJI ĆE RASTI! Tek ćemo da osetimo posledice pandemije! Spremite se, čeka nas...

Prolećna setva na planiranih dva miliona hektara već je počela, a hrane će uprkos vanrednom stanju zbog pandemije virusa korona u našoj zemlji biti dovoljno za sve.

Ilustracija (Foto: Pixabay)

Ceh situacije u kojoj smo najviše će, smatraju agrarni analitičari, platiti mali i srednji proizvođači, pre svega povrća, jer svoju robu ne mogu da prodaju na pijacama koje su zatvorene. Krajnji ceh platiće i potrošači jer će cene biti neznatno veće kada se kriza izazvana virusom bude završila.

Analitičar i koordinator u Nacionalnom timu za preporod Srbije Branislav Gulan kaže da je seljak državi uvek pomagao kada je u krizi, a da mu država to nikada nije vratila.

Ove godine setva će biti na dva miliona hektara, setva šećerne repe na 40.000 hektara je pri kraju, a, prema rečima Gulana, u planu je da se kukuruz seje na milion hektara, suncokret na 220.000 i soja na nekih 200.000 hektara.

„Država se nije setila da setva ne može da čeka. Imamo 120.000 seljaka koji imaju više od 70 godina i kako oni da izlaze na njive. Osim toga, imamo 217.623 seljaka koji imaju do dva hektara zemlje, znači ta zemlja njima život znači, od nje žive“, ističe Gulan za Danas.

Poljoprivrednici, međutim, napominje on, neće dozvoliti da njive ostanu neobrađene, tako da nema brige za hranu jer ćemo je imati dovoljno.

„Hrane će biti dovoljno, ne treba da brinemo. Biće je manje za izvoz, ali neko mora da plati ceh. To će se osetiti i na cenama, koje će biti malo veće“, napominje Gulan.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za naš list da je sada za obradu stiglo ono što je posađeno i posejano tokom jeseni i da je sigurno da će neke od tih kultura imati nešto višu cenu, poput luka, tikvica, salate, praziluka, svega što rano sazreva.

„Cena će biti veća zato što će sada ta hrana ići preko posrednika, neće se prodavati direktno na pijacama, koje su zatvorene. Mislim da će najviše problema imati mali i srednji proizvođači, a njih je najviše u Srbiji. Oni su navikli da svoju robu prodaju na pijacama, a sada nemaju gde“, ističe Prostran.

U Srbiji je, napominje, donedavno prema popisu bilo 610.000 gazdinstava, a sada ih je ne više od 570.000, od čega su 80 odsto upravo mali proizvođači, oni koji imaju od 0,5 do pet hektara zemlje.

„Zato mislim da bi dobra mera bila kada bi pijace, kao u nekim drugim državama poput Hrvatske, bile otvorene, da bude, na primer, zauzeta svaka druga ili treća tezga, a da se kontroliše ulaz. Ovako, sa zatvorenim pijacama, najugroženiji su upravo ti mali i srednji proizvođači. Veliki nemaju, čini mi se, tih problema, jer oni imaju ugovore sa trgovinskim lancima“, kaže on.

Drugi sektori u poljoprivredi nisu toliko ugroženi, a neki su, ističe Prostran, poput mlinara i dobro prošli jer su imali povećanu tražnju, ali i veći izvoz. Osim otvaranja pijaca uz dodatne mere zaštite, Prostran se zalaže i za to da se poljoprivrednicima omogući da obrađuju svoju zemlju do 20 časova jer se oni ionako ne druže ni sa kim u vreme radova na njivi osim sa svojim „traktorima“.

„Treba iznegovati sada voćnjake, onda i one kulture koje su posejane jesenas – pšenicu, koje ćemo imati na 570.000 hektara, ali i ječam, raž. Treba omogućiti ratarima da završe setvu i sve te radove“, napominje Prostran.

On veruje da će poljoprivreda, iako joj se u mirnodopskim uslovima uvek umanjuje značaj, i ovog puta izvući domaću ekonomiju, da će setva uspešno biti završena, kao i da će biti rasta cena, pre svega povrća, ali da će taj rast biti sezonski.

Cene

Kako pijace trenutno ne rade, povrće i voće, kao i drugi poljoprivredni proizvodi mogu se kupiti preko e-pijace, koja je počela da radi prošlog petka, ali i u trgovinskim lancima. I dok je cena mladog krompira u velikim radnjama trenutno na nekih 150 do 160 dinara za kilogram, stari beli i crveni krompir se u prodavnicma prodaje po ceni od 50 do 70 dinara. Kilogram crnog luka košta između 55 i 100 dinara, krastavac je od 65 do 115, a parađz između 155 i 190 dinara za kilogram. Kilogram jagoda koje sada stižu je u proseku 300 dinara, banane koštaju od 120 do 140 dinara, dok cena limuna varira od 170 do 300 dinara za kilogram.

Kada će svaki punoletan građanin dobiti po 100 evra, saznajte OVDE.

Izvor: danas.rs

 

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS