Према истраживачу, вештачка интелигенција (ВИ) у основи је рачунарска способност за извршавање људских менталних процеса надљудским брзинама.
Као такве, технологије које користе ВИ већ су биле укључене у војне операције.
Ово укључује: софтвер за аутоматизовану обраду обавештајних података, заснован на алгоритмима машинског учења, развијеним у оквиру Пројекта Мавен Министарства одбране САД.
Оно се већ неко време користи на Блиском истоку за подршку противтерористичким операцијама. Савремени системи противракетне одбране дугог домета и противваздушне одбране, попут система Аегис користе врло мале алгоритме машинског учења за одбрану од потенцијалних долазећих претњи.
Како би се додатно подстакла употреба ВИ, технологије би се могле користити за убрзање „ланца убијања“ повезивањем сензора у интернет или система архитектуре система, који би могли дубоко утицати на конвенционалне офанзивне војне операције.
„Војна вежба америчке војске 2019. закључила је да пешадијски вод, ојачан способностима омогућеним ВИ, може повећати своју офанзивну борбену моћ за десет пута, знатно на тај начин побољшавајући равнотежу одбране и офанзиве.“
ВИ, не само да би потенцијално могао да помогне у поразу непријатеља, већ би у великој мери смањио и материјалне и људске трошкове за то - а ово је применљиво ако се бори против непријатеља који не користи ВИ, јасно када обе стране користе такве могућности - правила се мењају.
Остале функције које би ВИ могао да обавља су: помагање заповедницима са побољшаном интелигенцијом, надзором и извиђањем, као и системи за управљање борбама.
ВИ је могао брзо идентификовати где се налази непријатељска сила и брзо проценити шта би било потребно да би се тај положај срушио.
„На пример, у хипотетичком сценарију будућег рата са Кином или Русијом, амерички заповедници, подржани помагалом ВИ за одлучивање, могли би брзо онемогућити кинеске или руске могућности ускраћивања приступа као што су сензори дугог домета и прецизност, ударне платформе са комбинацијом хиперсоничних ракета, високотехнолошких напада или снага специјалних операција. "
Оно што је најважније, ВИ би олакшао доношење одлука, претварајући га у много бржи процес, у свету у којем би пројектил испаљен 1 секунду раније могао бити пресудан.
"Ратна игра" у суштини би била преусмерена на маневрирање, а мање на истребљење, а ратови попут оног у Авганистану који су трајали деценију и завршили капитулацијом од стране САД, претпоставља се да се не би десили.
Према извештају Лавренце Ливерморе Нешнл Лаборатори ( Lawrence Livermore National Laboratory), веза било којег дискретног оружјем подржаног ВИ система је прилагођено 'софтверско-хардверско језгро' за одређену сврху.
Међутим, не постоји организована матрица која би користила низ ВИ-система који раде независно и на више нивоа. Ово се односи на употребу ројева под контролом ВИ, који функционишу против потенцијалног непријатеља.
Као што се у извештају објашњава, „оружје, платформе и оперативни системи подржани ВИ се ослањају на прилагођени софтвер и хардвер који су посебно дизајнирани за сваки посебан систем и сврху. Тренутно не постоји главни механизам за интегрисање резултата система са ВИ напајањем који раде на више платформи. "
Или како то други аналитичар каже, 'ратну маглу' може заменити 'маглом система'.
Кориштење ВИ-а такође би отворило кибернетски простор као поље борбе, много више од било којег тренутног хаковања или сајбер-напада.
"Сходно томе, без снажне сајбер одбране која је својствена било којој способности омогућеној ВИ, маневарско ратовање највероватније неће постићи планирани успех у борбеном простору."
Ствар је у томе што би свака предност ВИ, у било којем пољу, могла бити отказана ако непријатељ има сопствену ВИ способну да изводи и супротстави се истим операцијама.
„ВИ може повећати брзину војних операција, али може довести и до мање одлучујућих исхода. Уместо да води ка новом облику маневарског ратовања, он може изазвати технолошки софистициранију верзију уништавања. Сходно томе, војни планери који предвиђају вишенаменску маневрску ратноправну верзију 21. века у Заливском рату 1991. године, подржану способностима омогућеним ВИ, могли би да буду разочарани. "
Генерално, извештај пружа вредан увид, који је у великој мери пристрасан и очекује се у интересу САД-а, углавном занемарујући да је било која друга држава остварила било какав напредак у том питању. Или боље речено, извештај претпоставља да су САД испред криве и то је једина странка на глобалном нивоу која би га потенцијално могла поседовати - а не Русија или Кина, јер је вероватно да су њени непријатељи на Блиском истоку, попут Ирана су и даље од такве способности да развију сопствену ВИ.
Како се Турска успротивила НАТО пакту, сазнајте ОВДЕ!
Извор: Правда
