Ознака ПАК ДА значи "Перспективни ваздухопловни комплекс (ПАК) ваздухопловства далеког домета (ДА)". Програм ПАК ДА покренула је Русија почетком 2010-их у настојању да војсци пружи савремени хардвер. До сада је завршен само развој нове борбене авионе са више улога; борбени авион 5. генерације Су-57 већ је ушао у фазу масовне производње, док се у производњи већ користи и предпроизводна серија авиона.
Иако није званично представљен ниједан модел авиона или чак концептуални модел, мноштво медијских извештаја наговештава да се очекује да је ПАК ДА, развијен од стране произвођача авиона Тупољев, летеће крило. У основи, мало ће личити на култни амерички бомбардер Northrop B-2 Spirit.
Овај ваздушни оквир је неуобичајен за руске дизајнере авиона, земља никада није масовно производила војне авионе овог типа, што вероватно доводи до сложености пројекта. „Немамо искуства у изради ове врсте авиона овог дизајна. Нема ништа превише компликовано у томе, али то никада раније нисмо радили ", изјавио је за РТ Вадим Лукашевич, који је радио као инжењер за произвођача авиона Сухој између 1985. и 1992. године, а сада је независни ваздухопловни стручњак.
Истовремено, руски произвођачи авиона произвели су неколико летећих беспилотних летелица, укључујући Hunter дизајниран да делује заједно са Су-57, захваљујући чему је већ стечено искуство на овој врсти авиона.
Летеће крило је добар избор за авионе дугог домета, јер је посебно стабилно током хоризонталног лета. „Летеће крило је најслађа и најефикаснија шема која минимизира отпор ваздуха и омогућава максималну количину горива која се може узети пре полетања. Не постоји ништа друго него крило “, објаснио је Лукашевич.
У исто време, овај облик је неприкладан за надзвучни лет, па се очекује да ПАК ДА буде подзвучан. За разлику од надзвучних летелица, спорији авиони су лакши за балансирање и не захтијевају сложено снавдевање горивом резервоарима смештеним по целом авиону, омогућавајући више простора за други терет. Међутим, с обзиром на величину земље, само звучна форма може имати озбиљне препреке, рекао је Алексеј Леонков, главни уредник руског часописа за оружје и војску, Арсенал Отечества.
„Савремено ратовање постало је веома брзо. Обично се таква авијација скрива дубоко у нечијој територији како би се заштитила од удара балистичких ракета “, објаснио је Леонков. "Подзвучни авион који полази из Енгелса (ваздушна база на југу Русије) стићи ће до Владивостока за седам сати, док ће надзвучни авион прећи исту раздаљину за 2-3 сата, а хиперсонични авион за један сат. То је врло велика разлика. "
Подзвучни авион има и друге недостатке, попут немогућности бекства из бржих ваздухоплова. Поред тога, облик летећег крила знатно отежава управљање авионом него конвенционалним противницима; стога избегавање надолазеће ракете није опција. То можда чак и није потребно, сматра Лукашевич.
„Савремени противавионски системи могу пресрести долазне ракетне боје које се крећу брзином од 2-3 километра у секунди. Бесмислено је правити надзвучни бомбаш, они ће га ионако пресрести. "
Зато ће се машина морати увелико ослањати на технологију смањене видљивости да би могла да нападне непримећено. Летеће крило обично има веома гладак облик и нема изражених делова, што је добар избор за скривени приступ.
"Лакше је бомбаш потпуно скривен или моћи потајно лансирати своје пројектиле пре него што га непријатељ може достићи", рекао је Лукашевич.
С друге стране, коришћење смањене видљивости не чини авион невидљивим за непријатељске радаре, већ му даје само више времена пре него што га открију, објаснио је Леонков. Због тога ће нови авион вероватно бити опремљен софистицираном опремом за електронско ратовање која збуњује радаре и системе наоружања.
„Лоша видљивост радарског положаја постепено више није главни фактор који штити авион у ваздуху. "Данас су авиони опремљени системима електронског ратовања који искривљују податке добијене радарима који покушавају да их прате", рекао је Леонков. "Међутим, композитни материјали који се користе у конструкцији одређених ваздухоплова су и даље одрживи."
Ове карактеристике, ослањање на невидљивост и само способност суб-соничног лета, вероватно чине ПАК ДА наследником иконичног бомбардера Ту-95. Нуклеарна летелица, која датира из педесетих година прошлог века, и даље остаје у употреби, испуњавајући је гра улогу носача крстарећих ракета дугог домета који могу погодити и копнене и морнаричке циљеве.
"С обзиром на своје карактеристике, летелица је прилично близу Ту-95", рекао је Лукашевич и додао да ће вероватно испунити исту улогу, али ефикасније и лукавије.
Упркос вишеструким усавршавањима, ветеранска летелица још увек је ограничена на старомодни зрачни оквир. Огромна летелица са пропелер-млазним мотором није само врло видљива разним радарима, већ ствара и много буке.
"Ту-95 је" најбољи ", најгласнији је међу нашим авионима. Тако је бучан са свим својим пропелерима и четири мотора да чак и подводни хидроакустички систем, који се налази на дну океана и користи за праћење подморница, може чути буку авиона Ту-95 који лети на 10 км надморске висине “, рекао је. Лукашевич.
С обзиром на то да је стварање авиона од самог почетка веома сложен процес, поготово када је реч о оквиру који се никада раније није користио у земљи, то значи да машина у изради вероватно неће полетети следеће године.
„При изради авиона прво се прави статички прототип. Ова јединица пролази тестове отпорности на стрес, када се ваздухоплов напуни, ваздушни оквир се савија. Када су пројектанти сигурни да конструкција задовољава потребну чврстоћу, први летећи прототип је спреман за полетање ", рекао је Лукашевич.
Статичка испитна јединица је само празан трупац који заправо и не лети, објаснио је Лукашевич, док је први прототип летења бар други модел те летјелице истог типа који је изграђен. Статичка јединица ретко добија све одговарајуће системе и заправо је надограђена на крајњи модел летелице.
Русија шаље мигове, сиријска авијација биће назаустављива! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Logicno.com
