Најновије

НАЈГОРА КРИЗА ИКАДА: Албанија председава ОЕБС-ом док га напуштају највиши функционери!

„Конференција за безбедност и сарадњу у Европи" (КЕБС) својевремено је утрла пут ка зближавању Истока и Запада. Још у време хладног рата претворена је у организацију ОЕБС са седиштем у Бечу, а сада доживљава своју најгору кризу од како постоји. Притом је као платформа за дијалог и као бранитељ демократије на Истоку и Западу, сада важнија него икад.

ОЕБС (Фото: Риа)

Представници 57 земаља-чланица нису се споразумели око продужења мандата за четири највиша званичника, те би њихови наследници требало да буду изабрани тек у децембру, на министарском састанку, али питање је шта ће до тада бити с ОЕБС-ом који не успева ни да донесе свој буџет, пише "Дојче веле".

Четворо највиших функционера дошло и отишло - у пакету

На функцији више нису: највиши извршни званичник ОЕБС, генерални секретар Томас Гремингер, Ингибјорг Солрун Гисладотир која је у Варшави руководила Канцеларијом ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР), Харлем Дезир, представник ОЕБС за слободу медија, и Ламберто Занијер, високи комесар ОЕБС за националне мањине.

Њих четворо је на функцију ступило пре три године као „пакет решење" и тек после дипломатског напора Себастијана Курца, у то време аустријског министра спољних послова. Свих 57 држава ОЕБС-а мора да одобри ове кадровске одлуке.

Ова дипломатска блокада изазвана је тиме што су се најпре Азербејџан и Таџикистан успротивили продужавању мандата Француза Дезира који је више пута критиковао те две државе због лошег стања њихових медија. Потом су се Таџикистан и Турска успротивили одобравању продужења мандата Исланђанки Гисладотир чија канцеларија у Варшави надзире и оцењује изборе у земљама-чланицама ОЕБС-а којих је 57 - из Европе, централне Азије и Северне Америке.

Потом су, почетком ове недеље, друге државе, укључујући Јерменију, Француску, Канаду, Исланд и Норвешку, одустале од подршке обнављању трогодишњих мандата генералног секретара и високог комесара.

У дипломатским консултацијама почетком ове недеље није прошао ни предлог Швајцарске и Албаније, која ове године председава ОЕБС-ом - да функционери којима истиче мандат, ванредно остану на својим местима до децембра, када је следећи састанак министара спољних послова у Тирани.

Привремена решања

Албанија је писмено обавестила 57 држава-чланица да је председавајући ОЕБС-ом, премијер Еди Рама, „предузео хитне мере да би обезбедио оперативни континуитет ОЕБС-а".

Рама је „изузетно овластио" директорку Центра ОЕБС-а за спречавање конфликата Тулу Ирјеле, која до сада била заменица шефа Секретаријата ОЕБС-а, да од 19. јула, обавља само „основне функције" генералног секретара. Тиме се, написао је Рама, „осигурава несметано управљање људским, финансијским и материјалним ресурсима ОЕБС-а у спровођењу његових активности".

На чело Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) која надзире и оцењује изборе у земљама-чланицама ОЕБС-а, уместо директорке Ингибјорг Солрун Гисладотир, Рама је привремено поставио њену досадашњу прву заменицу, Катаржину Гардапкадзе.

Уместо Ламберта Занијера, привремени високи комесар ОЕБС за националне мањине ће од недеље бити Холанђанин Кристоф Камп.

Аустријанац Јирген Хајсел од данас је нови привремени представник ОЕБС за слободу медија, уместо Француза Харлема Дезира. Хајсел је до сада био директор Канцеларије Представника ОЕБС-а за слободу медија (РФОМ).

Гремингер: Губитак поверења и поларизација у свету

Обраћајући се запосленима у ОЕБС-у којих има 3.900, Томас Гремингер је изразио разочарање. Кризу лидерства у ОЕБС-у описао је као карактеристичну за ово време, у којем владају губитак поверења у међународне организације и поларизовани национални интереси.

Гремингеров претходник Ламберто Занијер се још 2015. жалио на атмосферу као у хладном рату. У интервјуу за портал немачког јавног сервиса АРД, он је рекао да је на редовним седмичним састанцима Савета ОЕБС-а било врло различитих интерпретација догађаја на терену. Полазна тачка за тензије била је анексија Крима од стране Русије и сукоб у источној Украјини. ОЕБС тамо има мировну мисију.

Гремингер је имао кључну улогу у изградњи мисије у Украјини. Потом је преузео вођство ОЕБС-а са циљем да што више искористи организацију као платформу за дијалог, усред растућих тензија и све већих војних активности у Европи. У интервјуу он је 2018. рекао да је резулат требало да буде низ мера за смањење војног ризика.

Један пример су реформе „Бечког документа", у којим су између осталог правила транспарентности за обављање војних маневара. Споразуми из тог документа више не одговарају тренутној ситуацији.

Тако Русија ових дана одржава низ краткорочно најављених војних вежби. Посматрано појединачно, њихов опсег је испод обавезе ране најаве и позивања посматрача ОЕБС-а. Али, гледајући свеукупно, ти мали маневри представљају једну велику војну вежбу.

Када је реч о безбедносним питањима, контроли наоружања и спречавању сукоба, где постоје велике тензије између НАТО-а и Русије, Гремингер је важио као посредник који има добре везе са Москвом, а посебно са министром спољних послова Сергејом Лавровим.

Критике упућене истоку и западу

Само на први поглед, линије разграничења у областима слободе медија и демократије, укључујући посматрање избора, су класичне - са највећим противницима у државама источно од Европске уније.

У свом годишњем извештају с почетка јула, Дезир као опуномоћеник за слободу медија бавио се случајевима у Немачкој, Француској, Аустрији, Француској и другим државама ЕУ као и САД. У вези са Немачком помиње се неколико напада на новинаре. Дезир је, на пример, такође затражио од Велике Британије да не испоручи у САД оснивача Викиликса Џулијана Асанжа.

Исто се односи и на извештаје посматрача избора. Критичке процене и упозорења за побољшање изборног права могу се наћи за земље на истоку и западу, на пример за Пољску, али и за САД и Немачку, где су критиковани недостаци у вези финансирање странака и изборних кампања.

Задатак ОЕБС-а је да помогне у решавању таквих демократских дефицита, као и да ублажи безбедносне тензије. Али што су већи били проблеми, тим више су чланице ОЕБС-а парализовале структуру организације.

Гремингер још не жели да одустане. У интервјуу швајцарском јавном сервису СРФ, он није искључио могућност да се у септембру поново кандидује за генералног секретара ОЕБС-а, и тиме ојача положај Швајцарске као неутралног посредника.

Шведску чека велики посао

Сајт "Монитор безбедности и људских права" који разматра питања релевантна за ОЕБС пише да ће "уместо да раде заједно на питањима од заједничког интереса, као што су унапређење повезаности и сарадње током пандемије Ковид-19, државе ОЕБС-а провести наредних шест месеци тражећи четири нова извршна шефа".

Уз то, уместо да има три институције и генералног секретара који ће је подржати, Албанија ће морати да сама поднесе још већи терет у другој половини свог ионако изазовног овогодишњег председавања ОЕБС-ом, а Шведска, као председавајућа 2021. године, мораће да уложи много труда у смиривање кризе, а не у важну агенду ОЕБС-а, пише СХРМ.

Прочитајте ОВДЕ    зашто је прекинут састанак лидера ЕУ.

Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube