Најновије

ДО САДА НЕЗАМИСЛИВО: Повлачење америчких трупа из Немачке први корак ка независности?

Немачка је увек била једна од водећих земаља Европе по практично свим економским аспектима. Тренутно, према НАСДАК, заузима четврто место међу водећим светским економијама (после САД, Кине и Јапана) са БДП-ом од 3,86 трилиона америчких долара.

Трамп и Меркелова (Фото: flickr. com)

Пише: Артур Еванс

Захваљујући свом економском потенцијалу, Немачка је увек била привлачна као геополитички савезник и партнер.

Након пораза у Другом светском рату 1945. године Немачка је подељена на две зоне окупације – Немачку Демократску Републику НДР (под контролом СССР-а) и Федеративну Републику Немачку (под америчком, француском и британском контролом), де факто постајући линија поделе читаве Европе.

Четири године након завршетка рата, 4. априла 1949, Сједињене Државе створиле су НАТО – пројекат осмишљен за „јачање стабилности и унапређење благостања у северноатлантском региону“.

Заправо, Северноатлантски савез је био основан да ојача амерички утицај у Европи и гарантује његову „заштиту од совјетског утицаја“.

Шест година касније, 1955. на иницијативу Вашингтона, Федеративна Република Немачка примљена је у НАТО као део друге експанзије савеза, што је погоршало међународну ситуацију.

Усмереност ка Немачкој од стране САД-а приписује се чињеници да је Бела кућа била одлучна да се упусти у „нову окупацију“ земље: у том тренутку је Пентагон сматрао главном оперативном базом у Европи – немачкој територији обезбедио је све неопходно за стварање савремене војне инфраструктуре уједињених оружаних снага НАТО-а.

Према немачкој влади, на крају хладног рата у Немачкој је био највећи број америчких војника – више од 200 хиљада, што је изгледало као окупација, али под другим именом и погодним изговором.

Тренутно, према извештајима, од 35 до 39 хиљада америчких војника је распоређено у Немачкој.

У међувремену, председник Доналд Трамп говорио је о присуству 52 хиљаде америчких војника на територији Немачке, што даље шири сумње на намерно сузбијање информација о стварном броју америчких војника распоређених у Немачкој и Европи уопште.

Такође се на територији Федеративне Републике Немачке налазе седишта главне војне команде оружаних снага САД – европске и афричке дивизије, које врше контролу над америчким снагама, укључујући и нападачке беспилотне летелице, које делују у Авганистану, Јемену, Сирији и Либији.

Све то чини Немачку добровољним учесником војних операција које се изводе у централној Азији, на Блиском Истоку и у Африци. Сходно томе, немачки градови са америчким војним базама распоређеним у њима служе као мета напада за снаге с којима САД воде оружану борбу.

Доналд Трамп се на почетку свог председничког мандата упустио у политику вршења притиска на америчке „савезнике“ тражећи више учешћа у финансирању НАТО операција.

Пре неколико дана изразио је спремност да повуче више од 9 хиљада војника из Немачке, наводно због тога што Берлин није испунио захтеве за чланство у вези са финансијским уплатама у НАТО буџет (два процента националног БДП-а).

Све се то уклапа у америчку политику уцена и притиска на европске земље. Пре свега, Немачка, као “покретач” европске економије.

Ову изјаву потврдио је и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који је рекао да је с Доналдом Трампом разговарао о смањењу америчког војног присуства у Европи.

Међутим, рекао је, није донета коначна одлука о повлачењу америчких трупа са територије Немачке. Присуство америчких оружаних снага у Европи задовољава интересе и Сједињених Држава и уједињене Европе.

Значајно је да је немачко руководство доследно у одбрани своје позиције по том питању. Немачка амбасадорка у Сједињеним Државама Емили Хабер рекла је да америчке трупе у Немачкој нису за њену заштиту, већ за обебеђење трансатлантске сигурности и распоређивање војних снага у смеру Африке и Азије, ако је потребно.

Немачки министар спољних послова Хајко Мас описао је односе између Вашингтона и Берлина као „компликоване“. Кроз добро коришћење политичке и дипломатске тактике, немачко војно и политичко руководство шаље јасну поруку Белој кући рекавши да им америчка „војна заштита“ не треба.

Поред тога, како кажу експерти, антиамеричка осећања расту у немачком друштву с тим да све више и више људи позива на ревизију таквог формата сарадње.

Према мишљењу немачких политичких аналитичара, тренутно су односи Берлина и Вашингтона на најнижем нивоу у последњих неколико година, пошто председник Доналд Трамп на Ангелу Меркел гледа као на свог политичког ривала број један у Европи.

Са друге стране, представници пословних кругова сматрају да би Немачка требало да уведе санкције америчким енергетским и телекомуникационих компанија и да повећа порез на испоруке америчког ЛНГ-а.

Оно што је јасно, без икакве сумње, јесте да су времена политичке коректности у немачко-америчким односима прошла.

Европа је приморана да одлучно делује како би се заштитила од отвореног уплитања Вашингтона у унутрашње ствари европских држава. Немачка, без изузетка, предузима конкретне кораке у борби против политичког диктата Сједињених Држава.

После саботаже нуклеарног постројења, Техеран најавио одмазду из ракетних градова! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Webtribune.rs

Бонус видео

Kовид 19 је специјална операција против човечанства! Слободан Рељић

Kњигу “Смак Света” Драгоша Калајића можете поручити на линку ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube