Сарадња између азијског џина и блискоисточних земаља није ни нова, међутим, оно што овај развој догађаја разликује од осталих је што и Кина и Иран имају глобалне и регионалне амбиције, обе су у сукобу са Сједињеним Америчким Државама и у споразуму постоји безбедносна компонента, пише “Форин полисти”.
Управо овај војни аспецт брине САД, баш као и прошлогодишње заједничке поморске вежбе Ирана, Кине и Русије у Индијском океану и Оманском заливу.
Растући утицај Кине у Источној Азији и Африци супротставља се америчким интересима а Блиски исток је нови фронт на којем Пекинг може изазвати америчку хегемонију – овај пут преко Ирана.
Споразум иде даље од економске сфере и међународних односа и оперише на унутрашњем, регионалном и глобалном нивоу. На унутрашњем плану, може бити економска жила куцавица за Иран, спасавајући га од последица санкција и обезбеђујући продају његове нафте и гаса Кини. Иран може искористити своје стратешке везе са Кином као предност у будућим преговорима са Западом и проширити утицај Кине у Персијском заливу.
“Форин полиси” наводи да би иранско-кинеско стратешко партнерство могло угрозити победу републиканаца на председничким изборима у САД – до којих је остало свега три месеца – јер њихова сарадња доказује да је стратегија максималног притиска администрације председника Доналда Трампа била неуспешна. Не само што није утицала на Иран, одгурала га је право у наручје Пекинга.
Дугорочно гледано, Техеран усваја такозвану политику “гледања на Исток”, како би ојачао свој утицај у региону а поткопао амерички.
За Кину, овај пакт може значити енергетску безбедност. Персијски залив снабдева енергијом више од пола Кине. И слобода пловидбе у Заливу је од велике важности за Кину. Саудијска Арабија, амерички савезник, тренутно је главни добављач сирове нафте за Кину - њен увоз из краљевства у мају поставио је нови рекорд са 2,16 милиона барела дневно.
И други арапски добављачи нафте у региону Персијског залива блиски су савезници САД, па се Кина плаши – како трговински рат између две највеће светске силе ескалира – да ће Вашингтон притиснути те земље и “затворити славину”.
Кинеско-иранска сарадња неминовно ће преобликовати политичку сцену у региону у корист две земље, поткопавајући додатно амерички утицај, јер овај споразум омогућава Кини да игра већу улогу у једном од најважнијих региона у свету.
За разлику од САД, које су се повукле из нуклеарног споразума са Ираном 2018, Кина је усвојила аполитични, развојни приступ региону, користећи иранску моћ у региону да прошири економске односе са оближњим земаљама и успостави безбедност у подручју преко такозваног развојног мира, уместо западњачког демократског. А то је управо приступ који ауторитарне државе Блиског истога поздрављају.
Ново стратешко партнерство утицаће и на суседне региону, укључујући Јужну Азију, указује “Форин полиси”, подсећајући да су Индија и Иран 2016. потписали споразум о инвестицији у иранску луку Чабахар и изградњу железнице од тог града до Захедана на истоку, те повезивању Индије са Авганистаном и Централном Азијом. Иран сада оптужује Индију да одлаже своје инвестиције под америчким притиском и наставио је сам да ради на пројекту.
Ирански званичници су одбили да повежу одбацивање Индије из пројекта са новим споразумом са Кином, међутим делује да су блиске везе Њу Делхија и Вашингтона довеле до те одлуке.
Мењајући Индију са Кином у том стратешком пројекту промениће се и равнотежа моћи у Јужној Азији, на штету друге најмногољудније земље у свету. Сада Кина има шансу да повеже луку Чабахар са пакистанским Гвадаром, кључном тачком Иницијативе Појас и пут.
Стратешко партнерство утицаће и на ривалство између САД и Кине. Иако Кина остаје највећи трговински партнер САД, њихова конкуренција се заоштрила на разним пољима до тачке да многи посматрачи указују да свет улази у нови хладни рат. Кинеско-иранско партнерство могло би и да преобликује безбедносни аспект региона промовисањем стабилност путем кинеског приступа развојног мира, закључује “Форин полиси”.
О борбеном оклопном возилу Лазар 3 прочитајте ОВДЕ!
Извор: Блиц
