Осим што им је за изјашњавање остављен кратак рок, неки родитељи су бесни и што их школе условљавају да одлуку о похађању наставе не смеју касније да мењају. Из Министарства просвете, међутим, тврде супротно.
– Од разредног старешине смо добили упитник који смо морали да попунимо од данас до сутра. Родитељи су у заједничкој вибер групи питали шта подразумева праћење наставе у школи, ако смо сви чули да ће у школу сваки дан ићи само ученици од првог до четврог разреда. Ако се буде десило као прошле године да наставници не раде ништа већ да само повремено шаљу на мејл домаће задатке, ово ће бити још једна изгубљена година. У реду да деца слушају предавање из биологије на телевизији, али како могу да разумеју било шта из математике, физике…А онда треба да дођу у школу да одговарају и да раде контролне. Разредна није одговорила ни на једно наше питање, а сви смо веома забринути јер децу чека завршни испит – каже за Данас мајка ученице осмог разреда из једне београдске школе.
Министарство није креирало јединствен анкетни упитник већ је то остављено самим школама, што је додатно збунило јавност.
Тако је, рецимо, београдска ОШ „Старина Новак“ у анкети понудила варијанту да ученик наставу похађа непосредно у школи или да дете учи на даљину путем ТВ часова на јавном медијском сервису.
Међутим, уз сваку опцију у загради је наведено и додатно објашњење, па ће тако они који изаберу да дете има часове у школи „прихватити ризик“ да се оно евентуално зарази вирусом ковид 19, пошто „школа нема услова да у непосредној настави гарантује одсуство сваког ризика од заражавања“.
За оне који пак изаберу ТВ часове пише да је та опција „без ризика од заражавања“.
На телефон ове осмолетке јуче се нико није јављао, па смо остали ускраћени за одговор зашто одговорност пребацују на родитеље, ако је и сам министар просвете много пута рекао да настава у школи, пре свега за млађе основце, треба да буде приоритет, и шта је обавеза школе у смислу преузимања превентивних мера заштите.
С друге стране, у неким основним школама је родитељима понуђено да се изјасне да ли желе да њихово дете похађа наставу у школи „уз поштовање мера заштите здравља ученика и школског особља у току епидемије“ или да дете прати наставу на даљину путем ТВ часова.
Занимљиво је да су многе школе наставу на даљину свеле искључиво на ТВ часове, свесно прелазећи преко упутства Министарства просвете у коме јасно пише да настава на даљину подразумева да се часови организују и преко платформе, што омогућује онлајн комуникацију ђака и наставника.
– Изјашњавање родитеља о моделима о којима немају детаљних информација, не само да је пребацивање одговорности у овој конкретној ситуацији него ће и дугорочно наставити да урушава поверење грађана у институције система. Чини ми се да улога Министарства просвете више него икад доприноси даљој поларизацији родитеља и наставника, иако су и једни и други на истом задатку. Прилагођавање и флексибилност на нивоу сваке појединачне школе су потребни, али држава је дужна да у свим школама чији је оснивач обезеди бар минимум стандарда који ће бити обавезујући уз јасну одговорност школских органа – истиче за Данас Бојана Селаковић, мајка два основца и програмска директорка Грађанских иницијатива.
Према њеном мишљењу, очекивати од конкретних школских колектива преузимање веће одговорности је нереално из два разлога: управљање школама је у последњих неколико година у потпуности централизовано и под директним утицајем политике.
– У таквим околностима посебно директори школа не преузимају ни грам додатне одговорности за било шта што није покривено инструкцијом Министарства. Сарадња са родитељима је углавном декларативна, без могућности за конструктиван допринос процесима одлучивања. И сада причамо о томе да такви капацитети треба да буду упрегнути, удружени, креативни, флексибилни и одговорни и да вежбају све ово у условима пандемије у којој су улози конкретни људски животи. У том смислу, следеће отворено питање је зашто Министарство у склопу инструкција које су достављене школама није захтевало да се у израду конкретних појединачних планова укључе равноправно и родитељи и наставници, који најбоље знају из досадашњег искуства шта у пракси може да искрсне – наводи Селаковић.
Додаје да је већина информација која је стизала од Министарства и Кризног штаба била контардикторна, непотпуна, са врло збуњујућим порукама, чак и на дневном нивоу.
– Нису познати ни елементи наставе на даљину, чак ни у оном делу за који само Министарство има искључиву одговорност, као што су ТВ часови. О нивоу појединачних школа да и не причам. Све је то пуно непознаница за доношење одлуке родитеља који на тај начин треба да преузму сву одговорност, како смо и видели у појединим школским анкетама – наводи Селаковић.
У Министарству просвете нису експлицитно коментарисали поступак ОШ „Старина Новак“ али су поручили да је директор школе одговоран је за законитост, организацију и квалитет рада установе.
Наводе да је у стручном упутству које је прослеђено школама истакнуто да директор предузима све потребне мере за благовремену припрему и регуларно спровођење образовно-васпитног рада у складу са прописима и да се стара о обезбеђивању услова за реализацију активности, као и за примену мера заштите и безбедности здравља ученика и запослених.
– Све док епидемиолошка ситуација буде таква да постоји опасност по здравље ученика и запослених и на снази су препоруке и мере надлежних институција у циљу заштите здравља становништва и спречавање ширења инфекције, школе ће организовати рад у складу са стручним упутством у најбољем интересу ученика, запослених и наравно родитеља – кажу за Данас у Министарству.
На питање да ли школе имају право да условљавају родитеље да се сада определе како ће њихова деца пратити наставу и да ли родитељи могу да се касније предомисле, из Министарства одговорају да ће на основу изјашњавања родитеља школа изабрати модел организације рада и да ће тежити да се он користи у континуитету како би се обезбедила потребна рутина радног дана која је важна за ученике.
– Међутим, када постоје оправдани разлози родитељи могу променити одлуку о похађању наставе свог детета. С друге стране, школа може бити у ситуацији да промени изабрани модел, што ће бити условљено променама повезаним са одлукама Кризног штаба и променама епидемиолошке ситуације на школском, локалном или регионалном нивоу – кажу у Министарству.
Мере и за послодавце
Бојана Селаковић каже да држава ни другим механизмима које има на располагању не чини ништа да барем минимално растерети родитеље у овој ситуацији.
– На пример, чули смо да је апсолутна дговорност родитеља да детету буде измерена температура пре поласка у школу, као и да оно не дође са симптомима као што су кашај, цурење носа и слично. У постојећим условима на тржишту рада мали број родитеља има „привилегију“ да када ујутру устане и види болесно дете добије разумевање послодавца и не оде на посао, иако је болест детета законски дозвољен основ за одсуство с посла. И ово се дешавало годинама уназад и пре пандемије. Сада се поставља питање шта ће ко радити у таквим ситуацијама и шта ће бити са таквом децом – каже Селаковић и напомиње да би Кризни штаб, као једну од мера у оквиру пакета за образовање морао да донесе и мере које се тичу послодаваца и њиховог кршења прописа о раду.
Позната новинарска тврди да је Србија нападанута метеролошким оружјем више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Данас
