Површним погледом на политичке прилике чини се да белоруски председник покушава да пронађе средњи пут између западног и руског утицаја, барем последњих неколико година. Можете ли да нам објасните каква је садашња руска геополитичка позиција? Претпостављам да је после сукоба са опозицијом Лукашенко начинио снажан отклон према Белорусији?
Последњих година, председник Лукашенко води оно што бисмо могли да назовемо мултивекторском спољном политиком, а што је као последицу имало извесне потезе којима је ослабљен економски и политички утицај Москве у овој републици. Неколико конфликтних ситуација које смо видели између Москве и Минска у претходних око годину дана изгледа да су биле последица тих настојања.
Међу тим конфликтним ситуацијама је неуспех да се усагласи и потпише такозвана „интеграциона мапа пута“, чији је циљ дубља економска интеграција између две земље, као и привремено заточење 30 руских грађана у Минску под оптужбама да су учествовали у завереничким активностима против тренутног белоруског режима.
Међутим, недавни избори на којима је Лукашенко добио рекордних 80 одсто гласова (бројка у коју нико не верује, али нико не може ни да докаже нити да оспори пошто није било независних посматрача) и насилни обрачуни полицијских снага оданих Лукашенку против оних који су учествовали у продемократским процесима, отуђили су га додатно од Запада. Тако да се данас чини како Лукашенко нема никаквих других могућности, него да се врати у руски братски загрљај.
Ситуацију компликује чињеница да су потези које је вукао белоруски председник – и они против протестаната и они против саме Русије – отуђили од њега велики број људи у самој Русији, не искључиво оне из „цивилног сектора“ већ и оне који заузимају важна места на коридорима моћи. Слика последњег бранитеља источног словенства, коју је Лукашенко пригрлио и коју је успешно пројектовао према иностранству претходних 25 година је ишчезла. Они који га подржавају у Белорусији чине то превасходно из следећег разлога: уплашени су да би без Лукашенка ствари могле да буду још горе. Ови људи не желе да се догоди било шта што би наликовало украјинској кризи на белоруским улицама и пространствима.
Шта је покретачка снага политичког незадовољства у Белорусији? Да ли су економски проблеми, питање политичких слобода или можда реакција на пандемију?
Фактори које сте споменули јесу играли извесну улогу у последњим догађајима уз неке друге. Јавно незадовољство расте већ годинама. С обзиром на ауторитарни политички режим у Белорусији у односу на који чак и онај у Русији делује као либерална демократија, они који су били против владе нису располагали никаквим легалним механизмом да се њихов глас чује. Није било начина да неко покрене политичку странку или покрет без да буде присиљен да јавно искаже своју лојалност председнику. Неки су одабрали да напусте политику, други су се одлучили да напусте земљу, неки су се определили да делују у оквирима дозвољеног политичког простора под лојалистичким, млаким паролама.
Али ништа не траје довека. Стасала је нова генерација Белоруса – оних који су навикли на слободу, макар на интернету. Они нису прошли кроз трауматична искуства својих родитеља или баба и деда из времена колапса Совјетског Савеза. Они говоре руски али су укључени у глобалну, односно западну космополитску културу. Прилично су либерални (у смислу живи и пусти друге да живе) и не осећају да су на било који начин дужни да исказују приврженост Батки, под којим надимком је Лукашенко познат.
Свакако, недавни протести се не могу свести на древни сукоб генерација очева и синова. Последњих месеци и година, Лукашенко је успео да окрене против себе многе групе у друштву које су га уобичајено подржавале. Пре свих, проруску већину у држави. Ови људи једноставно нису осећали да су недавне политичке одлуке и оштре изјаве председника Лукашенка спрам Русије прихватљиве и разумљиве. С друге стране, прозападна опозиција знатно је стишала тон своје традиционалне антируске реторике и чак је прешла са белоруског на руски језик у својим јавним обраћањима. Они су такође обећали како ће се држати свих уговора које је Минск до сада потписао са Москвом, уколико буду изабрани. Сада, за разлику од 2015. и ранијих година, за просечног проруског Белоруса који је критичан према Лукашенку, постало је прихватљиво да гласа за опозиционог кандидата којег подржава Запад.
Које су главне политичке снаге у Белорусији? Можете ли укратко да опишете њихова идеолошка гледишта и опредељења?
Смели бисмо да кажемо како се не може смислено говорити о постојању политичког живота у Белорусији током последњих двадесет пет година Лукашенковог председниковања. Стога, не можемо да разматрамо као у демократским државама, где постоји отворена дискусија и различити политички програми се боре за гласове грађана.
Уместо да се развију страначки програми, и саме странке, овде постоје наративи. Могу се препознати три наратива: суверенистички, проруски и про-ЕУ. Лукашенко и његови апаратчици представљају први: они кажу како су белоруска независност и суверенитет најважнији, и да је једина особа која може да сачува ова блага републике – изненађујуће! – тренутни председник.
Проруски наратив заснован је на претпоставци како су Белоруси и Руси братски народи, браћа и да само Русија, као старији брат, може да помогне Белорусији да очува своју независност и да помогне да се изгради просперитетна економија. За проруски наратив, Лукашенкова мултивекторска спољна политика испоставила се као смртна грешка или чак и злочин против источнословенског јединства.
Наратив који је усредсређен на ЕУ наводи, упркос томе што имају доста заједничког са Русима, да су Белоруси европски, односно западни народ близак Литванцима, односно балтичким нацијама, док су Руси више оријентални, било у етничком или политичком смислу, односно подложни тиранији и диктаторским облицима владавине насупрот слободољубивим европским Белорусима.
Како бисмо могли да оценимо ово незадовољство у контексту развоја белоруског национализма? Да ли међу опозиционим активистима постоји робусна белоруска националистичка идеологија која се полако укорењује последњих година?
Важно је имати на уму да нема опозиције у Белорусији у оном смислу у којем су демократе опозиција републиканцима у САД под председништвом Доналда Трампа. Требало би у Белорусији да разликујемо две врсте опозиције. Једна је прилично широка скупина грађана који немају везе са политичким странкама, чија политичка опредељења варирају од левице до деснице, од про-ЕУ до проруске оријентације, који имају своје сопствене, често супротстављене разлога да буду против Лукашенка и који су пре неколико недеља изашли на улице. Друга је мала, прозападна и умерено националистичка дружина институционалне опозиције, која је, међутим, медијски веома утицајна. На пример, најуспешнији медиј за ширење информација о текућим догађајима и за планирање протеста у Белорусији је рускојезични канал на Телеграму који делује из Пољске, Некста (на белоруском Неко), који је порастао са 200.000 на 2.000.000 пратилаца за неколико дана, након по свој прилици покрадених избора и потоњих масовних протеста.
Тако да, постоји неколико особености у вези са недавном политичком динамиком у Белорусији. Белоруски националисти се окрећу Русима, па постају прихватљивији партнери свим снагама у Белорусији, укључујући и проруске снаге, које желе да Лукашенко оде са власти. У исто време, за практично све који су заинтересовани за ово питање, извор информација је Некста с обзиром да провладини ресурси не могу, ни по квантитету ни по квалитету понуђеног садржаја, да се такмиче са овим извором.
Можете ли да нам пренесете утиске о руским реакцијама на ову политичку кризу?
Руска реакција је веома суптилна и опрезна. С једне стране, није у руској традицији да подржавају демократске протесте било где, а посебно не у најближем окружењу. С друге стране, Лукашенко је постао толико одбојан да би се свега неколицина људи у Кремљу или медија које контролише држава усудила да брани руског председника. Не зато што је ауторитаран или што се грубо опходи према углавном мирним протестима, већ зато што га не виде више као поузданог проруског лидера.
Упркос томе, с обзиром да тренутно недостаје компромисна личност која би била и проруска и прихватљива већини продемократских демонстраната (и, шире, свим Белорусима који желе промену), није у интересу Москве да Лукашенко одступи одмах. Тако да је Русија послала групацију спин доктора да побољшају Лукашенков информациони и пи-ар сектор.
Његова скорашња појављивања у медијима са калашњиковом док је опремљен панциром изгледа да су идеја ових доктора. И изгледа да су радили прилично успешно с обзиром да су скренули пажњу са спектакуларног протеста против Лукашенка, који је у Минску окупио 100.000 људи раније истога дана.
Какав ултиматум је Берлин дао Лукашенку. сазнајте ОВДЕ-
Извор: Стање ствари
