Најновије

Eмил Влајки за Правду: Америка увози радикални ислам у БиХ (1992-1996)

Eмил Влајки (Фото: Архива)

Пише: Емил Влајки

Према Michel Chossudovskom, канадском полит-економисти, амерички предсједник Бил Клинтон је уско сурађивао са Ал-Каидом помогавши јој да БиХ претвори у исламистичку базу. (www.altermainstreaminfo.com.hr/.../michel-chossudovsky-bill-cli)

По Chossudovskom,  била је очита неспремност Клинтонове администрације да Конгресу и америчком народу проговори о свом суучесништву у испоруци оружја из Ирана муслиманској влади у Сарајеву. Ту је праксу особно одобрио Бил Клинтон у травњу 1994. године и то на наговор директора ЦИА-е, тадашњег челника Вијећа за националну сигурност (НСЦ) Антонија Лакеа и америчког велепосланика у Хрватској Петера Галбраитха, који је, како према изјавама извора из обавјештајне заједнице пише 'Лос Анђелес Тимес', "одиграо средишњу улогу у драматичном порасту иранског утјецаја у БиХ.

Уз оружје су у Босну у великом броју дошли и припадници Иранске револуционарне гарде и обавјештајни оперативци иранске службе ВЕВАК, заједно с тисућама муџахедина из цијелог муслиманског свијета. Такођер се настојало укључити и неколико других муслиманских земаља (укључујући Брунеје, Малезију, Пакистан, Саудијску Арабију, Судан и Турску), те бројне радикалне муслиманске организације", стоји у извјешћу америчког Републиканског конгресног одбора.

О одјељку о радикалној природи сарајевског режима стоји да је Клинтонова администрација у темељу погрешно процијенила политику иранског утјецаја у БиХ, погрешно тумачила праву природу муслиманског режима који има користи од политике наоружања Ирана  Босне и Херцеговине.

"Најсумњивије је што се за све бошњачке односе тврди да се Влада нада да ће на крају успостави мултиетничко либерално демократско друштво. Такви идеали се могу приписати неколицини чланова босанских владајућих кругова, као и опћенито секуларној популацији, али предсједник Изетбеговић и његове везе указују на различите приватне намјере и циљеве", 1995. је извијестио пуковник Јохн Е. Сраy из америчког Уреда за стране војне студије из Форт Леавенwортха.

Докази да је водство владајуће Странке демократске акције (СДА), а тиме и сарајевски влада, одавно инспирирана начелима радикалног ислама су неизбјежни. Сљедећа три профила су врло поучна:

Алија Изетбеговић, босански предсједник и шеф СДА, 1970. је био аутор радикалне "Исламске декларације" која се позива на "исламски покрет" за почетак преузимања власти, што би довело до укидања "постојеће немуслиманске владе и изградње једне нове, исламске која ће уништити неисламске институције и помоћи стварању међународну федерацију исламских држава, јер не може бити ни мира ни коегзистенције између исламске вјере и неисламских друштвених институција".

"Предсједник Алија Изетбеговић се након неколико десетљећа вратио на радикални програм, а у средишту иранског сустава у Еуропи су Босна и Херцеговина и он, који се залаже за успоставу Исламске Републике у Босни и Херцеговини", 09. сијечња 1992. пише републикански радна скупина Представничког дома за тероризам и неконвенционално ратовање.

Извјешће радне скупине додатно описује Изетбеговићеве контакте с Ираном и Либијом 1991. године, прије него што је почео рат у Босни и Херцеговини. Он се такођер истакао као "фундаменталистички муслиман" и члан организације "Федаyеен ислама", иранске радикалне групе која датира још из 1930-их.

Изетбеговић је устрајао у својим напорима за успоставу исламске власти у Босни и Херцеговини и зато су га комунисти затворили 1983.

Даље је исцрпно документирана улога једне "хуманитарне организације" из Судана, под називом "ТThird World Relief Agency" (TWRA). Клинтонова администрација је "дигла руке" ангажмана исламске мреже наоружања, укључујући и прегледе иранских ракета од стране америчких владиних дужносника. Агенција ТWРА, са сједиштем у Судану, била је лажна хуманитарна организација и главна карика у достави оружја у Босну. За ТWRА се вјерује да је чврсто повезана с исламистичком терористичком мрежом шеика Омара Абдел Рахмана, осуђеног за планирање напада на Светски трговински центар 1993. године, те с Осамом Бин Ладеном, богатим саудијским емигрантом за којега се вјерује да финанцира бројне милитантне скупине", коментирајући извјешће 22. 09. 1996. пише Вашингтон Пост.

Извјешће Републиканског одбора цитирајући службене документе, као и изворе америчких медија, потврђује недвојбено суучесништво Клинтонове администрације с неколико исламистичких фундаменталистичких организација, укључујући и Ал-Каиду Осаме Бин Ладена.

И други извори потврђују одговорност Клинтона за исламизацију БиХ. Да су се јединице Иранске републиканске гарде активно бориле у БиХ на страни владе ове земље, проистиче из најновијих објављених докумената из предсједничке библиотеке бившег предсједника.

Тако, на примјер, у документу Одбора за надзор над обавјештајним службама, који дјелује као савјетодавни орган америчког предсједника, под службеном ознаком 2006-0996-Ф, наведено је да су се ирански елементи након потписивања Дејтонског мировног споразума повукли из БиХ и да је унутар земље остало само дипломатско особље и иранске хуманитарне организације.

Колико је Хрватска стварно сама пристала на иранске испоруке, а колико је ту било “завртања руку” од стране представника Клинтонове администрације која је пошто-пото жељела наоружати Бошњаке – тешко је оцијенити, али је из докумената ЦИА-е јасно да су Американци неколико пута морали ” да смирују” Хрвате који су пријетили да ће срушити сваки ирански авион који носи оружје у БиХ, како се, на примјер, наводи у ЦИА документу из 20. септембра 1995. године.

У гореспоменутим документима се сугерира да је одлука о допуштању испорука иранског оружја у БиХ била исправна јер, како се на примјер наводи у документу 2006-0996-Ф-3, без те одлуке не би било ни Дејтонског споразума.

Напомена. До сличних резултата дошао је и један холандски професор који је пет година истраживао рат у БиХ. И он је истакао прљаву улогу Пентагона у том рату који је дозволио екстремним исламским организацијама, од којих су неке биле сматране терористичким од стране од тог истог Пентагона, да интервенирају у корист босанских муслимана.

(Professor Cees Wiebes of Amsterdam University has had unrestricted access to Dutch intelligence files and has stalked the corridors of secret service headquarters in western capitals, as well as in Bosnia, asking questions.

His findings are set out in "Intelligence and the war in Bosnia, 1992-1995". It includes remarkable material on covert operations, signals interception, human agents and double-crossing by dozens of agencies in one of dirtiest wars of the new world disorder. Now we have the full story of the secret alliance between the Pentagon and radical Islamist groups from the Middle East designed to assist the Bosnian Muslims - some of the same groups that the Pentagon is now fighting in "the war against terrorism")..

ББЦ извјештава

Уплитање Америке у исламизацију БиХ није било без консеквенци. Деведесетих година се нешто догодило у централној БиХ што је инспирирало људе да до данас објашњавају зашто највише џихадиста из Европе потиче из БиХ, пише ББЦ.

Формирање муџахединског батаљона 1992. године, који су чинили углавном арапски добровољци је био почетак.

Данас је ситуација обрнута, људи из БиХ одлазе да ратују у арапске државе, њих више од 300, што чини БиХ земљу са највећим бројем џихадиста на основу броја становника.

“Постоји рат између Запада и ислама. Босна је модерном џихадистичком покрету дала такав наратив. Босна је колијевка модерног џихадизма“, каже Ајмен Деан који је као добровољац ратовао у централној Босни 1994. године.

ББЦ наводи да је према важећем мишљењу совјетска окупација Афганистана 1980. године узроковала појаву џихадизма, односно похода у “свети рат“.

Деан ипак каже да су Запад и салафисти били на истој страни у Афганистану, а у БиХ су постали непријатељи, поготово послије 1993. године када је рат на простору бивше Југославије постао тројни рат, између католичких Хрвата, Срба и муџахединског батаљона који је почео да “лови невјернике“.

“Први већи сукоб исламиста и западних снага догодио се у манастиру Гуча Гора, када су муџахедини уништили манастир, а притом и снимили цјелокупни подухват“, пише ББЦ.

Тадашњи командант британских трупа које су учествовале у сукобу са муџахединима, Вон Кент-Пејн истакао је да су страни борци били много агресивнији од локалних снага и да су често отварали ватру на конвоје УН, иако су они били уредно обиљежени одговарајућим ознакама.

“У околини града Травника, гдје су муслимани, Хрвати и Срби били једнаки прије рата, странци су покушали да спроведу шеријатски закон, киднапирали су локалне кршћане, одсјекли главу Драгану Поповићу и приморавали остале заробљене да је пољубе“, наводи ББЦ.

Британски медиј наводи да су муџахедини 1995. године почели да регрутирају локалне становнике и повећали бригаду на око 2.500 чланова. У покушају да ту јединицу стави под контролу, Сарајево је одлучило да је стави под команду Треће армије која је имала централу у Зеници, а главнокомандујући је био бригадни генерал Енвер Хаџихасановић, који је завршио пред судом у Хагу.

“Према мом мишљењу, иза муџахедина су политичари са високим рангом и вјерски лидери. Они не помажу Босни уопће, напротив“, навео је Хаџихасановић у писму војном врху 1993. године.

“Иако је генерал то рекао, локални лидери, укључујући Алију Изетбеговића, су били сретни тиме што у БиХ долазе страни борци“, пише ББЦ.

Потписивањем Дејтонског споразума и успостављањем примирја муџахедини су завршили своју мисију у БиХ и распуштени су 1996. године.

У петак на Правди прочитајте текст Емила Влајкија “Како је џихад дошао у Европу”.

Остале текстове Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА