Пише: др Горан Жујовић
Примећујеш да ти не персирам. Не осећам потребу. Имам утисак као да пишем лику који чека на суђење, и коме је судбина изгледна. Бившем. Прошлом. Нажалост, у овом сатирању мог народа ти и даље имаш неку употребну вредност. Додељену од стране господара. Релативизација. Обмана. Збуњивање. Што се мене тиче, одавно не правим ту грешку да те не гледам истим очима као и Горана Весића у том фантомском телу, званом Кризни штаб.
Са истим циљем сте постављени и истом господару на подједнак начин служите. Не криј се иза народа. Не спомињи га. Да имаш трунку емпатије према том народу клекао би и молио за опрост. Али не, ти кочоперни чикице, ти ћеш и даље да будеш у праву. И онда када кажеш уочи избора да смо са вирусом завршили, да је ослабио и да је прича готова, и онда, дан након избора да се ситуација погоршава. И онда када браниш званичне бројке о преминулима и онда када износиш своје Фоx Молдер податке. А ми ћемо, попут збуњене Скали да ти аплаудирамо ручицама на храбрости. А никада храбар био ниси.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 2, 2021
Као последња кукавица и слуга режима си у првим недељама епидемије тврдио да здравствени радници имају све што је потребно. Сам себе пар месеци касније, код луцидног Марића, где ти је и место, тврдиш да си свесно лагао. За кога? За мене и моју породицу, можда? За моје колеге?
Не узимај у уста здравствене раднике јер никада ниси био део еснафа. Никада, епидемиоложе, ниси засмрдео на кинеску пластику. Никада ноћ ниси провео на одељењу где кукају и мајке дозивају. Не оправдавам ове будалетине што су ти долазиле под прозор. Нису они из мог мрака дошли, Предраге. Мој мрак ће да буде кривична пријава. У име десетине хиљада преминулих.
А њих, Предраге, није убила природа, већ ваше калкулантско понашање. Ваша небрига, ваше незнање и ваш каријеризам. Кажеш, немаш новчаних принадлежности у том Кризном штабу. Некако сте сви ви добили нешто.
Син мегатрендовац оде у Аир Србију, некоме кћер доби намештење, неко доби министарску позицију. Не покушавај, молим те… Не покушавај… Ово је сувише мали град. И сви све знамо. Колико беше студирао јуниор на Мегатренду? Само реци број, ништа више. И не прави се мала маца.
Ово друштво је капитулирало под овом епидемијом. Позиваш се на епидемиологе. Где су ти? Ко ради контролу контакта? Ко ти ради контролу самоизолација? Шта радиш, Предраге? Ја знам шта радим. Ни једног трена нисам устукнуо. И болестан долазим на свој посао. Не да би ме директорка благо погледала, већ због својих колега. Моје браће и сестара.
Многа питања остају без одговора https://t.co/Ke2inHEdOL
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 1, 2021
Не морамо приватно да будемо најбољи ортаци. Али, када је фрка, када је стварно тешко, не остављаш своје. Дезертеру. Не, ниси напустио КШ, не плачи, ти си своју браћу и своје сестре оставио на милост и немилост ове пошасти. Животе им сјебао. Дезертеру струке, части и правичности.
Немам, можда, маркетиншке вештине као твоји Крле или Беба, али даћу ти један бесплатан савет. Не правдај се и не кочопери се. Стани иза свега што си урадио као мушкарац и доктор од интегритета. Као човек. Избегавај нападање других. Касно је за то. Теби требају другари. Ови што радиш за њих имају још кратак рок употребе. Обрисаће гузицу са тобом, као да си трослојни, рециклирани. И никоме жао бити неће…
Сателистске снимке руске границе који су запрепастили Кијев погледајте ОВДЕ.
Извор: Нова
