Пише: др Иван Пајовић
Поред развијеног система електронског надзора грађана, развоја „паметних градова” широм света, затим увођења система социјалног рејтинга – за сада само у Кини, још једна новина светске цивилизације која ограничава слободе људи и ставља их под апсолутни надзор у друштву које се претвара у „електронски логор” јесте увођење поменуте дигиталне валуте и потпуно укидање папирног новца.
Клаус Шваб је најавио у Давосу „велики ресет”, а тај се ресет без сумње односи и на свет новца. У Кини је ресетовање увелико у току, a у новчаној сфери при крају. Још 2014. године почело се говорити да Кина има екипу стручњака која размишља о увођењу дигиталног јуана утемељеног на блокчејн технологији, а већ 2019. постало је јасно да није у питању било само размишљање, већ озбиљан пројекат под називом „Дигитално валутно електронско плаћање” (Digital Currency Electronic Paiment, DCEP), који је до скоро био државна тајна. Већ 2020. године шеф америчког ФЕД-а Џером Пауел, очигледно забринут опасношћу да кинеска е-валута угрози хегемонију долара, изјавио је да се и код њих ради на развоју дигиталног долара. Исти план има и Европска Централна банка. Свет се неминовно креће из света готовине и безготовинског новца ка свету дигиталне валуте која ће имати статус законског средства плаћања, али која ће омогућити централним банкама да надзиру и контролишу сваку трансакцију грађана.
Да ли ће папирни новац ускоро постати историјска категорија? Постоји велики број оних који се противе увођењу дигиталног новца.
Група финансијских аналитичара Access to Cash Review упутила је пре неколико месеци апел британском министарству финансија да не допусти потпуно укидање папирног новца. У свом извештају о судбини готовине у овој земљи стручњаци су изјавили да ако Британија потпуно укине папирне фунте и пређе на електронске, у зони ризика наћи ће се око 8 милиона људи. Неки су навикли на плаћање готовином (углавном старије генерације грађана), док други могу трпети јер многе продавнице, нарочито у забитим крајевима земље, и даље немају електронске терминале за плаћање, јер су они веома скупи. Ипак, према њиховим речима, ствар није само у навикама и удобности плаћања, већ и у безбедности. Готовину преферирају они који се боје да изгубе осећај вредности и физичке количине новца којом располажу, да ће потрошити више него што планирају и упадати у дугове. Нема сумње да папирни новац пружа човеку осећај веће контроле над својим финансијама, него што је то случај са електронским. Уз то, више од 80% британаца изјављује да више воли плаћање готовином таксистима, продавцима у трафици, перачима прозора, баштованима... него картицама. „Папир” више воле и по угоститељским објектима – пре свега због напојница. Искључиво готовином плаћа само 2,2 милиона грађана Британије, док непрекидно расте број електронских трансакција, а број банкомата смањује се брзином од 300 месечно. Британија се неумољиво приближава сумраку ере готовинског плаћања, премда финансијски систем још није за то потпуно спреман.
Прелаз на живот без папирног новца уочљив је и у другим земљама, где власти смишљено заузимају тај курс. Нарочито се то тиче Шведске, где се не једном јавно постављало питање скупоће коришћења папирног новца, са тврдњом да то ову земљу кошта скоро милијарду евра годишње. У тој земљи кампања борбе против готовине донела је своје плодове: свега пола процента свих трансакција у 2020. години обављало се папирним новцем. У Француској се 92% плаћања обавља електронски. Још од 2014. године Париз је почео да уводи ценовни праг за плаћање готовином, тј. ограничавање свота у трговању, у сврху спречавања прања новца. Например, услуге државних установа веће од 300 евра могуће је платити само картицом, као и ма коју робу скупљу од 1000 евра. Од готовине су одвојени и мигранти, они више не могу скидати готовину са својих картица које су им дате као помоћ тражиоцима азила.
Заједно са растом популарности електронског плаћања, расте тежња ка стварању искључиве електронске валуте. О томе се размишља у Европи, САД и Јапану, али прва земља где је електронска валута већ постала реалност је Кина. Криптојуан је већ тестиран у четири региона и великим градовима, а планира се да буде у употреби у време Зимске олимпијаде 2022. године. Чини се као да је управо Кина „локомотива великог ресета”, да предњачи у свим облицима промена друштвеног система.
Jедан од важних разлога због ког одређени друштвени кругови инсистирају на постојању папирног новца су религиозна схватања одређеног дела грађана, који сматрају да нико нема право наметати прелазак на искључиво плаћање картицама и другим облицима бесконтактног плаћања. Међутим, тешко да ће се они који доносе одлуке обазирати на овакву врсту противљења.
Извор: Правда
