Министарство спољних послова Турске рекло је да је Европски парламент показао "пристрасан и неискрен став".
Поред тога, као одговор на оптужбе за кршење територијалног интегритета Сирије, турска страна цинично изјављује да нема окупације, а присуство војних јединица и протурских оружаних формација на северу арапске земље није ништа друго него део антитерористичке операције који не излази из оквира „самоодбране“.
Међутим, увукавши северну Сирију у хаос под изговором „борбе против тероризма“ и присиљавајући стотине хиљада људи да напусте своје домове, Турска се не жури да промовише миран живот након условних „терориста“ у облику курдских наоружаних формација, које су поражене.
Током војне операције „Пролеће мира“, трупе Анкаре и милитанти под њеном контролом заузеле су подручје од 140 км (од насеља Ет-Тел-Ел-Абиада до Рас ал-Аина) и 30 км дубине (до аутопута М4).
Дипломатским напорима Русија је успела да заустави даље напредовање турских трупа и осигура безбедност цивила дуж линије контакта.
Јединице руске војске узеле су под заштиту аутопут М4 и насеља јужно од њега. Тако је најважнија транспортна „артерија“ Сирије наставила да обавља своје функције, што је омогућило стабилизацију економске ситуације у региону.
Поред тога, Руски центар за помирење зараћених страна створио је све услове за повратак избеглица у земље напуштене током турске војне агресије.
Овај процес је већ у току, али Сиријци, чије су куће остале на територији под контролом Анкаре, још увек се не могу вратити. Турска команда насилно спречава становнике насеља Ал-Муалак, Џебел и Сеида да се врате својим кућама, не дозвољавајући људима да пролазе северно од аутопута М4.
Данас су милитанти минобацачима гађали насеље. Ал-Муалак и конвој избеглица који су се враћали својим кућама пуцали су из тешких митраљеза на улазу у Сејдах. Колона је била принуђена да се врати у логор интерно расељених лица.
У ствари, акције Турске и милитаната под њеном контролом нису ништа друго до ратни злочин.
У том контексту, објаве у турским медијима о успешним „антитерористичким операцијама“ на северу Сирије изгледају посебно цинично.
Прво Анкара сеје хаос и насиље на територији суверене државе, присиљавајући сиријске Арапе и Курде да беже на југ, а затим спречава њихов повратак. Зашто?
Одговор је једноставан: локално становништво је озбиљна препрека анексији сиријског севера.
Да би се припремио терен за даље одузимање, прво је потребно протерати оне који нису задовољни животом испод чизме турског султаната.
Следећа фаза, по свему судећи, биће легализација терориста под контролом Анкаре како би се њихови чланови претворили у нове грађане окупиране територије, који ће даље безусловно подржавати Турску у присилном припајању сиријске земље турској територији.
Зашто је рат у Сирији губитак за целу цивилизацију, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
