У политици нема апсолутне правде. Ако се афера Драган Марковић Палма коју је покренула Мариника Тепић заврши судским епилогом, биће то уједно и највећи адут у њеној кампањи за председничке изборе наредне године. Али, ако се сведочење радника из хотела Алфа у Кончареву код Јагодине испостави тачним, а још седам нових сведока трговине утицајем, посредовања у проституцији, можда силовања малолетница, које је потпредседница Странке слободе и правде најавила у полицијској станици у том граду, биће то највећа сексуална афера која је икада потресла Србију. Ма шта била Тепићкина политичка добит, био би то уједно и најозбиљнији скандал ове, а чини се, и неких претходних влада.
Овде нема смртно страдалих као у паду хеликоптера, засад нема ни дискусије о великим проневерама као у афери Крушик, на пример, али има индиција да су годинама животи девојака и жена, у Јагодини а можда и шире, уништавани сексуалним уценама, претњама и подвођењем, на журкама које је данашњи председник скупштине града и народни посланик Драган Марковић, наводно организовао редовно последњих 17 година. Коалициони партнер СПС-а у власти је и на републичком нивоу откад је потписана Декларација о помирењу ДС и СПС, 2008. Отприлике у исто време када је имиџ једног од „тигрова“ Жељка Ражнатовића Аркана радикално мењан у демократски узор слободног друштва.
Оптужбе да је Марковић организовао афтерпартије на којима је привредницима и политичарима подводио младе жене, уз помоћ хостеса, које би се посебно сређивале за те догађаје, да је наг у соби чекао девојчице, да је у градским службама запошљавао након „тестирања“ на таквим „дружењима“, у локалним, домаћим оквирима су шире чак и од скандала који је потресао Италију када је откривена развратна природа тамошњег председника Силвија Берлусконија. Јер, према првим наводима - јагодинска прича би могла да укључи бројне припаднике политичке елите, садашње и бивше власти, и још важније - дуготрајно ограничавање људских слобода и генерације жртава нерасветљених, а систематски чињених кривичних дела. Ова афера је уосталом навела и садашњег и бившег председника Србије, Александра Вучића и Бориса Тадића, да се изјасне о томе да ли су Палминим журкама присуствовали, колико пута и под којим околности и да се ограде од тога да су ишта од наведеног видели.
У новим сведочењима које је Мариника Тепић пријавила сакривши идентитет сведока док не добију заштиту (што је могуће по покретању кривичног поступка) појављују се и нове локације и нови људи као актери - предузеће Стандард, клуб Тигар, тренутни градоначелник Јагодине Растко Стевановић и председник Одбора за правосуђе Народне скупштине из редова Јединствене Србије Петар Петровић.
Најновији заокрет прича добија кад се у њу укључује оснивач Фондације Тијана Јурић, који је пре годину дана објавио да има сазнања о политичару педофилу и сведочења жртве од око 13 година. Иако ни сад није експлицитно потврдио да је реч о Драгану Марковићу, Јурић је, у изјави агенцији Бета, казао да је своја сазнања о педофилији у Јагодини већ саопштио тадашњем министру унутрашњих послова и тужилаштву, да доказе поседује породица, која је од страха у једном тренутку одустала од сведочења.
- Често се не ради само о томе да је неко педофил, него о демонстрацији моћи, потреби моћника да покаже да може да има све што му падне на памет. Људи не могу да замисле о коликом страху жртава и сведока се ради. Нарочито када је реч о становницима малог места где је посебно лако манипулисати страхом за егзистенцију, углед и будућност пред неким ко има новац, полуге моћи и могућност да вас осрамоти заувек - објашњава Јурић.
Према његовим речима, министар Небојша Стефановић и Дејан Ковачевић, бивши начелник Управе криминалистичке полиције, понудили су свега годину дана заштите сведоку, што је било недовољно дуго с обзиром на уобичајено трајање судског процеса. И Ковачевић и Стефановић су потом негирали да је Јурић икада рекао о ком политичару је реч (Стефановић тврди ни њима ни тужилаштву и подсећа да је Јурића и јавно позивао да достави име и доказе институцијама) те да ни „понуда“ од годину дана заштите није тачна.
У новинској архиви, сем Стефановићевог позива, доступне су још две Јурићеве изјаве. У први мах он је казао да би крунске доказе дао да их има. „Одређене доказе имам, немам сведочења. Имам фотографије са камера, и то је нешто што ми није довољно да бих човека могао осудити” (март, 2020). У изјави након саслушања у тужилаштву, у јуну 2020, пак каже: „Све папире, фотографије и доказе које сам имао о политичару педофилу дао сам тужилаштву”.
Кривокапић био Милов функционер! Ћутао и примао плату! Више о томе ОВДЕ.
Извор: НИН
