О томе сведочи незапамћена активност Русије, одлучност Турске да заузме место централне силе у региону, као и све веће интересовање Кине, кажу стручњаци.
Напомиње се да Сједињене Америчке Државе такође не стоје по страни. Вашингтон покушава да ојача сарадњу између источноевропских савезника у НАТО-у како би изградио нову линију задржавања повезивањем Балтичког и Црног мора. Истовремено, ЕУ води своју дебату о геополитичкој будућности Европе.
Према ауторима текста, трансформација црноморског региона у зону конкуренције и сукоба започела је 2008. године, када је глобална економска криза довела до јачања улоге Кине захваљујући иницијативи '’Један појас – један пут'’.
Истовремено, рат у Јужној Осетији 2008. године уверио је црноморске земље у потребу колективне безбедности, пише лист. А 2014. ситуација се још више погоршала након Евромајдана у Украјини и избијања сукоба у Донбасу.
Турска је заузврат била на размеђи свих изазова. Она је преузела водећу улогу у преговорима са руководством ЕУ о избегличкој кризи, а такође је настојала да утврди свој утицај у региону, балансирајући између Русије и САД, истовремено показујући спремност да се бори против кинеског утицаја, наводи се у чланку.
"Изгледа да Пекинг избегава директну конкуренцију са Анкаром, али кинеске инвестиције и дипломатски потези на Балкану раздвајају ове земље", рекли су посматрачи.
Према њиховим проценама, пандемија коронавируса само је осветлила значај и будући потенцијал Црног мора. Такође је демонстрирала крхкост глобалних ланаца снабдевања.
То је био подсетник да ниједан развој није искључиво економски. Аналитичари су закључили да будући мир и просперитет у региону зависе од решења која укључују економски развој, колективну безбедност и одговорну дипломатију.
О опасном амери;ком проэкту про;итайте ОВДЕ.
Иывор> Правда
