O tome svedoči nezapamćena aktivnost Rusije, odlučnost Turske da zauzme mesto centralne sile u regionu, kao i sve veće interesovanje Kine, kažu stručnjaci.
Napominje se da Sjedinjene Američke Države takođe ne stoje po strani. Vašington pokušava da ojača saradnju između istočnoevropskih saveznika u NATO-u kako bi izgradio novu liniju zadržavanja povezivanjem Baltičkog i Crnog mora. Istovremeno, EU vodi svoju debatu o geopolitičkoj budućnosti Evrope.
Prema autorima teksta, transformacija crnomorskog regiona u zonu konkurencije i sukoba započela je 2008. godine, kada je globalna ekonomska kriza dovela do jačanja uloge Kine zahvaljujući inicijativi '’Jedan pojas – jedan put'’.
Istovremeno, rat u Južnoj Osetiji 2008. godine uverio je crnomorske zemlje u potrebu kolektivne bezbednosti, piše list. A 2014. situacija se još više pogoršala nakon Evromajdana u Ukrajini i izbijanja sukoba u Donbasu.
Turska je zauzvrat bila na razmeđi svih izazova. Ona je preuzela vodeću ulogu u pregovorima sa rukovodstvom EU o izbegličkoj krizi, a takođe je nastojala da utvrdi svoj uticaj u regionu, balansirajući između Rusije i SAD, istovremeno pokazujući spremnost da se bori protiv kineskog uticaja, navodi se u članku.
"Izgleda da Peking izbegava direktnu konkurenciju sa Ankarom, ali kineske investicije i diplomatski potezi na Balkanu razdvajaju ove zemlje", rekli su posmatrači.
Prema njihovim procenama, pandemija koronavirusa samo je osvetlila značaj i budući potencijal Crnog mora. Takođe je demonstrirala krhkost globalnih lanaca snabdevanja.
To je bio podsetnik da nijedan razvoj nije isključivo ekonomski. Analitičari su zaključili da budući mir i prosperitet u regionu zavise od rešenja koja uključuju ekonomski razvoj, kolektivnu bezbednost i odgovornu diplomatiju.
O opasnom ameri;kom proэktu pro;itaйte OVDE.
Iыvor> Pravda
