Пошто је Приштина једнострано прогласила независност, дан касније, 18. фебруара 2008. године признање је стигло из Анкаре. И од тада су се председник Турске и други званичници неретко изјашњавали о том питању. Тринаест година касније Реџеп Тајип Ердоган је недвосмислен - раде на повећању броја земаља које би следиле њихов пример.

Председник Александар Вучић рекао је да веома поштује председника Ердогана, да жели најбоље односе са Турском, али да Србија има своје интересе, и да ће се у складу са тим интересима и понашати.

Подсетио је и на потписано у Вашингтону прошлог септембра. Приштина се на годину дана обавезала да неће лобирати за чланство у међународним организацијама, а Београд прихватио да ће замрзнути кампању за повлачење признања.

Који део споразума је најважнији за САД

Милан Крстић са Факултета политичких наука каже да није постојала обавеза од стране Приштине да неће лобирати за нова признања.

"Тај договор је на неки начин једна од политичких суштина споразума који је постигнут, односно договорa који су постигнути у Вашингтону. Jа мислим када америчка администрација говори да је неопходно придржавати се споразума, односно договора, да они управо мисле на тај део", додаје Крстић.

Сматра да је чланство у међународним организацијама и даље у великој мери недостижно за Приштину и да је то једна од ствари где је Београд показао да приштинске власти не могу да добију било шта без договора са Београдом.

Танасковић: Кампања за признавање траје све време

Кампања за признавање, без обзира што је формално и у јавности утихнула после потписа у Белој кући, за дипломату Дарка Танасковића, како каже - траје све време, на дипломатском плану.

У поруци председника Турске чита да она у томе учествује и то је и обелоданила.

Турска може да утиче на три, четири државе

"Овде је главни чинилац повезивање тих напора са САД, које наравно имају већи утицај, чак и у делу муслиманског света, од Турске", објашњава Танасковић.

Оцењује да, иако је тешко процењивати, Турска може да оствари утицај на три, четири државе, јер већина оних које не признају самопроглашену косовску независност чини то из својих врло јаких државно-националних разлога на које кампања Анкаре не може претерано да утиче.

Грчка, Приштина и "кипарски фактор"

Колико понашање Анкаре може да утиче на потезе Атине – анализира Београд.

Не треба пренебрегнути да је Ердоганов став стигао непосредно пред његову посету делу Кипра који Турска признаје као државу.

Танасковић подсећа да је један од разлога зашто Грчка до сада није разматрала одлуку о признању управо тзв. кипарски фактор.

"То је чинилац који додатно одвраћа Грчку од идеје да призна Косово, она има и унутрашње тешкоће, има народно расположење, има став цркве", сматра Танасковић.

Ердоганов позив, како је оценио дипломата, свакако не приближава Грчку да учини коначни корак ка признању.

САД би преферирале да се настави замрзавање обе кампање

Крстић каже да би САД преферирале да се настави са одржавањем таквог статуса, да се фактички тај договор продужи и без формалног потписа, да се наставља са паузирањем, односно замрзавањем кампање за повлачење признања и кампање за ступање у међународне организације.

"Мислим да су свесни да је неопходно да се дође до напретка и у неким другим областима да би овај део договора остао на снази", додаје Крстић.

Јак утицај САД на Грчку, Атина би могла да промени став

Танасковић указује на однос САД и Грчке, која је у тешком економском стању, и где Американци имају јак утицај.

"Поједностављено речено, воде рачуна о безбедности Грчке као њени заштитиници. С друге стране, Грчка је у врло тешкој финансијској ситуацији. Све то наводи на закључак да би она могла бити земља, и то последњи потези Атине показују, да би она могла бити земља међу ових пет европских земаља које би одступиле од става непризнавања Косова", сматра Танасковић.

Каква се јесен очекује

Зато аналитичари очекују статичну јесен када је реч о исходу преговора.

Ипак, не би их, кажу, изненадило да се кампање за повлачење признања или ступање у међународне организације одмрзну, а да се две стране врате на дневни ред пре Вашингтонског договора.

Како су тела умрлих од пре и после рата сахрањивали у исту масовну гробницу, прочитајте ОВДЕ.

Извор: РТС