Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Пад америчке хегемоније и руско-кинески гасни пакт

На Олимпијаду у Пекинг допутовао је Руски председник Путин и са собом повео особу која је уплашила Американце више него да се на истом месту појавио Шојгу. То је Игор Сечин, председник компаније Росњефт, руског енергетског гиганта. Очигледно да Сечин није допутовао само да би посматрао спортске играрије…

Пише: др Иван Пајовић

Према подацима о договорима Пекинга и Москве, чини се као да ове две силе праве озбиљан план да политички и економски одвоје Европу од Америке. У питању није војни савез, већ по Американце нешто много опасније. Није неопходно ратовати како би се Америка ослабила и претворила у регионалну силу, постоје и друге методе. Једна од њих очигледно се разматрала приликом сусрета лидера Русије и Кине, а Сечин је присуствовао као фигура неопходна за реализацију плана. 

После преговора у Пекингу Росњефт је потписао уговор са кинеском нафтном компанијом CNPC (China National Petroleum Corporation CNPC) о испоруци сто милиона тона нафте у наредних десет година. Потписан је и уговор о испоруци додатних десет милијарди кубних метара гаса годишње, што са претходним уговорима чини 48 милијарди кубних метара. То је скоро онолико колико би Русија могла испоручивати путем Северног тока 2 у Европу, чија је пропусна моћ 55 милијарди кубика годишње. Овом гасоводу Европска Унија још није дала дозволу за рад, а разлог је политички притисак Америке. Због оваквих поступака Кина ће стећи вишеструку предност у односу на Европу. Европска привреда је у великим проблемима и под претњом банкрота због дефицита енергената. Америка је овај проблем Европи направила намерно, користећи се агендом тзв. зелене енергије, санкцијама на гасовод Северни ток 2 и затегнутошћу у Украјини која служи за увођење санкција према Русији и утиче на повећање цена гаса. Што је цена гаса већа, то боље по САД, а ако Северни ток 2 не проради, амерички продавци гаса ће енормно зарадити. Из тог разлога се у америчким медијима непрекидно говори о некаквој руској агресији. Међутим, Руси никако да нападну Украјину…

Пекинг показује супротни пример. После Путинове посете Кина ће добити додатне испоруке енергената. Уколико кинеска привреда буде обезбеђена енергијом, а европска буде трпела њен дефицит, роба европских произвођача неће моћи издржати конкуренцију кинеске робе, јер цена утрошених енергената чини значајан део укупне производне цене робе. Неке компаније из Европе ће просто банкротирати, јер су нерентабилне уз постојеће високе цене гаса и не могу издржати конкуренцију. Али такви европски проблеми Американце само радују, јер очекују продају свога баснословно скупог гаса богатећи се на тај начин и потом купујући после банкрота европске привредне субјекте. 

Међутим, Европа има избор – или бити опљачкан, или се окренути ка Русији и Кини. Другим речима, изаћи из оквира „колективног Запада” и укључити се у евроазијске привредне токове, прекидајући досадашње односе са САД. То би подразумевало напуштање НАТО пакта и пуштање у рад Северног тока 2. Такав потез за Европу би могао бити спас. Тада Русија без америчких ограничења може снабдевати Европу енергентима у потребним количинама, а ЕУ би се ослободила огромних трошкова издржавања НАТО пакта који би постао непотребан. Бесмислено је трошити милијаде долара за одбрану од Русије као главног економског партнера, која нема ни разлога, ни рачун да некога напада, будући да и сама зависи од Европе. Санкције против Русије иду на руку само Американцима, који често користе исти шаблон: с почетка стварају проблем, а потом скупо продају његово решење. 

Недавно је министар енергетике Катара изјавио: у случају да због санкција Русија не буде могла испоручивати гас, Катар сам не располаже енергетским капацитетима да спаси Европу. 

Европа схвата речени проблем, али решења не предузима зајднички, већ то чине појединачне земље. Немачка је изјавила да се руског гаса неће одрећи, ма шта се дешавало у Украјини. Америка је на то реаговала тако што је назвала Немачку непоузданим партнером. Хрватска је изјавила да ће повући своје војнике из НАТО уколико дође до конфликта у Украјини. Мађарска сарађује са Русијом упркос политици ЕУ, а такође је подржала позицију Русије, сматрајући да никаквог напада на Украјину неће бити. 

Америци је Европа веома битна као тржиште оружја, јер су чланице НАТО принуђене да купују америчко наоружање и војну опрему. Уколико би земље Европе напустиле НАТО, био би то велики удар на амерички војноиндустријски комплекс, који чини велики удео у укупној економији САД. За сада то изгледа само као хипотеза, али и то може бити стварност у скорој будућности. Са губитком својих европских сателита и вазала, као и њихових тржишта, Америка би врло брзо изгубила досадашњи геополитички значај. Остаје отворено питање – хоће ли Европа и даље радити против саме себе?

Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције. 

Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.

Извор: Правда
 

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА