Пише: Александар Коц
Требало ми је доста времена да дођем до овог поста. Прво, зато што током непријатељстава постоје одређена правила за ширење информација. Онда зато што нисам могао да нађем одговоре на питања пратилаца. И сам себе исто питам.
Када су почеле да се појављују фотографије плаво-жутих застава где смо били пре неколико дана, постало је бесмислено негирати очигледно. Напуштамо Кијев. Повлачимо наше јединице „по врпци“. Нисам политичар ни генерал, немам целу слику пред очима. Не знам зашто је донета оваква одлука.
Ја сам ратни репортер. И свих ових месец и по дана сам био са својом војском. И поносан сам што сам имао част да пратим херојске битке, прво код Мариупоља. Затим близу Кијева. Био сам у Гостомељу и руковао се са правим руским витезовима.
Нико и ништа им неће одузети подвиг. И неће га обесмислити. Нису могли да их добију у борби. То је већ историја. Попут приштинског десанта, који је касније такође напустио Слатину.
Рат тек почиње. Онда ћемо схватити ко је у праву, а ко није. Морамо извући закључке и кренути даље. До краја. Остајем са нашом војском. Подржите је сада!
Снимке украјинског напада на руску територију погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
