Piše: Aleksandar Koc
Trebalo mi je dosta vremena da dođem do ovog posta. Prvo, zato što tokom neprijateljstava postoje određena pravila za širenje informacija. Onda zato što nisam mogao da nađem odgovore na pitanja pratilaca. I sam sebe isto pitam.
Kada su počele da se pojavljuju fotografije plavo-žutih zastava gde smo bili pre nekoliko dana, postalo je besmisleno negirati očigledno. Napuštamo Kijev. Povlačimo naše jedinice „po vrpci“. Nisam političar ni general, nemam celu sliku pred očima. Ne znam zašto je doneta ovakva odluka.
Ja sam ratni reporter. I svih ovih mesec i po dana sam bio sa svojom vojskom. I ponosan sam što sam imao čast da pratim herojske bitke, prvo kod Mariupolja. Zatim blizu Kijeva. Bio sam u Gostomelju i rukovao se sa pravim ruskim vitezovima.
Niko i ništa im neće oduzeti podvig. I neće ga obesmisliti. Nisu mogli da ih dobiju u borbi. To je već istorija. Poput prištinskog desanta, koji je kasnije takođe napustio Slatinu.
Rat tek počinje. Onda ćemo shvatiti ko je u pravu, a ko nije. Moramo izvući zaključke i krenuti dalje. Do kraja. Ostajem sa našom vojskom. Podržite je sada!
Snimke ukrajinskog napada na rusku teritoriju pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
