Тешко да ће у скорије време представници странака националних мањина имати опет 19 представника у Народној скупштини Србије као после избора у јуну 2020, али ни скор после овогодишњег гласања није занемарив – 12 народних посланика са четири изборне листе. Разлици је допринео бојкот дела опозиционих странака пре две године, када је била мања излазност, а при томе су 2020. само три „већинске” листе прешле нови цензус од три одсто, као и нови начин израчунавања мандата за мањине (количници њихових изборних листа увећавају се за 35 процената). Од избора 2007. године, од када се за странке националних мањина примењује „природни праг” уместо цензуса, имали су између седам и 11 народних посланика.
У ишчекивању проглашења званичних резултата избора, извесно је да ће нови сазив парламента ипак бити без Албанца, први пут у последњих 15 година. И то не само због тога што политичари из Прешева и Бујановца нису могли да се договоре о заједничкој листи. Како јављају локални медији, наиме, Албанци с југа централне Србије поприлично су изгубили интересовање за изборе. Пре две године заједничка листа „Албанска демократска алтернатива – Уједињена долина” (уз посредовање Приштине и Тиране) добила је рекордних 26.437 гласова и три мандата, а сада „Коалиција Албанаца долине” Шаипа Камберија – 9.693, а „Алтернатива за промене – Албанска демократска алтернатива” Шћиприма Арифија – 3.291 глас. За утеху Арифију је то што је управо изабран за председника општине Прешево, после прекомпозиције локалне владајуће коалиције и смене с те функције Ардите Синани из Камберијеве Партије за демократско деловање.
Учесници избора пребацују кривицу једни на друге, а премијер привремених приштинских институција Албин Курти је разлог за неуспех албанских листа нашао у „пасивизацији више од 6.000 адреса” у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. И још је приметио да избори „нису били ни слободни, ни демократски”, али да је и „недостатак јединства и координације албанских политичких субјеката на једном фронту” био још један „штетан фактор за изборне резултате”.
Неки Албанци са ове стране административне линије проблем сагледавају мало другачије. „Иако су знали да ће тешко проћи цензус због поделе гласова, албанским политичарима је био важнији редослед на листи за посланике него интерес грађана, и управо због тога су их казнили бирачи”, рекао је власник ТВ Спектри из Бујановца Неџат Бехљули за Регионалну информативну агенцију Југ прес. Други разлог је, према његовим речима, то што су они који су учествовали на парламентарним изборима позвали бираче да бојкотују председничке да би показали да не признају државу Србију као своју. „Али, народ више није овца, разуме игру и манипулисање својих лидера, који су на политичкој сцени у Бујановцу и Прешеву више од две деценије и овога пута их је на најбољи начин обрукао”, рекао је Бехљули.
А председник Националног савета Албанаца (НСА) Рагми Мустафа оценио је да су разлози за слабу излазност Албанаца на парламентарне изборе 3. априла одсуство великог броја грађана који раде у иностранству и незаинтересованост за политику. „Гласало је 12.000 Албанаца од 60.000 оних који имају право гласа, тако да је мали број Албанаца изашао на изборе”, рекао је Мустафа за косовске медије, преноси портал „Бујановачке.рс”. И он је навео да поједини Албанци у Медвеђи нису могли да гласају због пасивизације адресе. Албанци су, иначе, бојкотовали попис становништва 2011, па их је пописано само 5.809 у Србији без КиМ.
У власти с листом Александра Вучића учествоваће сасвим сигурно Савез војвођанских Мађара, иако је ове године подбацио и у броју мандата и у броју добијених гласова у односу на претходне изборе, када је с близу 72.000 гласова „зарадио” девет мандата. Сада је реч о пет мандата и око 60.300 гласова, а лидер странке Иштван Пастор је ипак задовољан. Са рекодних 75.294 гласа, СВМ је на изборима 2014. године освојио шест мандата. Најбројнија национална мањина у Србији има, по последњем попису, 253.898 припадника. Пастор је у постизборној ноћи 3. априла, када још није било извесно да ли ће СВМ имати пет или шест мандата, оценио да су стабилност и легитимитет странке у потпуности сачувани. „Без обзира на број освојених мандата, ми смо политичку снагу потпуно сачували”, нагласио је лидер СВМ-а. Ова партија, иначе, већ скоро 15 година излази на парламентарне изборе као једина странка мађарске националне мањине, иако није једина мађарска странка уписана у Регистар политичких странака.
Овогодишњи изборни резултати бошњачких странака показују учвршћивање тренда политичких преференција Бошњака у Србији, којих је 145.278 – опадајућу подршку за СДА Сулејмана Угљанина и раст за Странку правде и помирења, коју је након недавне изненадне смрти муфтије Муамера Зукорлића преузео његов син Усаме. СДА Санџака, најстарија бошњачка партија, освојила је два мандата као и обично (три мандата имала је само на изборима 2014. и 2020. године), али никад мање гласова – тек 20.553. Посматрајући од 2014. године, када је добила подршку 35.157 бирача, број гласова за СДА константно опада. Тако је 2016. освојила мало више од 30.000, а 2020 – око 24.700 гласова. У исто време, 2014. листа коју предводи Бошњачка демократска заједница осваја мање од 4.000 гласова, да би две године касније, када је преузима муфтија Зукорлић, добила подршку око 32.500 бирача (два мандата), као Странка правде и помирења 2020. је освојила 32.170 (четири мандата), а ове године – око 35.800 гласова и три мандата.
Снага Санџачке демократске партије, коју је основао Расим Љајић, мери се кроз подршку листи Александра Вучића и СНС-а (с којом већ годинама наступа заједно на парламентарним изборима) у шест општина на југозападу Србије где живи највећи број Бошњака. Истраживање агенције САНА, одмах после избора, показало је осетан пад коалиције СНС–СДП и странке СДА Санџака, док је приметан раст резултата остварио СПП. „Збирни резултати избора у Санџаку показали су да је једино листа ’Муфтијин аманет – СПП – Усаме Зукорлић’ забележила раст, и то од 546 гласова у односу на изборе одржане 2020. године. Листа СДА Санџака добила је 3.834 мање, док је коалиција СНС–СДП изгубила чак 13.890 гласова у санџачким општинама за само две године”, наводи се у анализи ове агенције.
Ипак, гледајући број мандата, Љајић је боље прошао него пре две године. После ових избора, међу 120 посланика с Вучићеве листе њих седам је из Љајићеве Социјалдемократске партије Србије (у оквиру које су и чланови СДП), а толико их је било и после избора 2020, када је Вучићева листа освојила чак 188 мандата. Усаме Зукорлић поручује да је СПП спреман за разговоре о наставку сарадње са СНС-ом и о формирању Владе Србије. „Ми смо будућност Санџака. Ми долазимо те долазимо, они одлазе те одлазе”, рекао је славодобитно у изборној ноћи и додао да су ови избори били само корак ка победи на изборима за Бошњачко национално веће.
Али Угљанин се не предаје. „Нисмо једини који су на овим изборима добили мање посланика и то нас не обесхрабрује”, рекао је он, најављујући да неће мењати своју политику. Каже и да су избори били непоштени, а да су друге бошњачке партије „коалициони послушници на терену” владајуће „великосрпске опције”, па ће „сви они који су подржали ову великосрпску опцију бити одговорни за злочине у будућности над Босном, Санџаком и Косовом”.
Хрвати изражавају велико задовољство јер ће опет имати једног представника у парламенту. Лидер Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов овог пута је погодио добитну комбинацију и на листи „Заједно за Војводину – Војвођани”, која је освојила два мандата, ушао у републички парламент, у којем је био и у сазиву 2016–2020. године. „Где има Хрвата у већем броју, где смо били у прилици водити кампању и где је било значајније подршке из властитих редова, ДСХВ је освојио боље резултате у односу на прошле изборе”, саопштио је Жигманов.
Роми опет нису освојили мандат, Шајн ипак задовољан
Без мандата су опет остали Роми. Иако су према последњем званичном попису друга најбројнија национална мањина са 147.604 припадника и имају више регистрованих политичких партија, само су на изборима 2007. њихове две листе избориле два представника у републичком парламенту. Унија Рома Рајка Ђурића је добила близу 17.000 гласова, а Ромска партија Срђана Шајна око 14.500, освојивши по један мандат. Али тај сазив скупштине је трајао само годину дана, на потоњим изборима три ромске листе нису освојиле мандате, а онда више нису ни учествовале до ове године. Ипак, Ромска партија добила је сада само 6.393 гласа. Срђан Шајн, међутим, није незадовољан. „У условима под којима су одржани парламентарни избори сматрамо да је изборни резултат који смо постигли и више него добар”, казао је Шајн.
Према његовим речима, ова партија рачуна на улазак у институције система и позива се на међународна „леђа”. „Наши први разговори, после проглашења прелиминарних изборних резултата, с представницима међународне заједнице јасно указују на то да би они поздравили остваривање наше идеје да преузмемо део одговорност у оквиру извршних органа власти на свим нивоима у процесу интеграције Рома. Тако би се несумњиво, у знатној мери, умањила политичка штета изазвана најразличитијим притисцима према Ромима који су чињени како у предизборном, тако и у самом изборном поступку, о чему јасно говоре многобројни докази”, оценио је Шајн.
О пожељним и непожељним Србима у влади Црне Горе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
