Споменик је дело санктпетербуршког вајара Василија Аземше. НА овај начин чува се сећање на један историјски период из наше заједничке историје који је веома важан и за српскии и за руски народ.
Свој вечити мир генерал Врангел је нашао у Београду, док је његов отац Никола сахрањен на Чератском гробљу у Сремским Карловцима, где такође почивају многи Руси, пристигли овде стицајем несрећних околности.
Међу руским емигрантима у Сремским Карловцима било је много високообразованих људи од угледа. Многи су предавали у овдашњој богословији и гимназији, имали су богате библиотеке, децу су подучавали језику и цртању. Приређивали су концерте, истицали се као декоратери и глумци. Мештанима су на баловима и другим светковинама показивали лепе манире царског двора. Имали су и гласило своје цркве, а у Српској манастирској штампарији је од 1921. до 1937. године на руском језику штампано око двадесетак књига и брошура, углавном духовног садржаја.
Заједно са војницима и народом, у Сремске Карловце је 1920. дошло и руско свештенство које је уточиште нашло у фрушкогорским манастирима.
Делегацију је предводила Ана Рончевић специјални саветник, а чинили су је специјални саветник Биљана Чутурило и чланови Александар Зивлак , Анђелија Лончар са супругом. И са овог места пружена је подрђка нашој браћи Русима али и нашој српској браћи у Републици Српској и на Косову и Метехији .
Извор: Правда
