Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Руско аеросолно оружје сеје страх код непријатеља        

У последње време, док трају оружани сукоби у Украјини, често се у јавности спомиње вакуумска, тј. аеросолна бомба којом располаже руска армија и које се непријатељи нарочито плаше. За најјачу ненуклеарну бомбу донедавно се сматрала америчка авионска аеросолна бомба МОАВ, што је абревијација на енглеском језику од „Massive Ordnance Air Blast”, али је у шали названа „Моther of All Bombs”, тј.  „Мајка свих бомби”.  Моћ њене експлозије еквивалентна је експлозији 11 тона тротила. То је гигантска моћ, имајући у виду да само пар килограма тротила може порушити вишеспратницу. 

Пише: др Иван Пајовић 

Руски инжењери, у свом типичном маниру, направили су свој одговор, назвавши своју аеросолну авионску бомбу „Отац свих бомби”. Када су „оца” тестирали 2007. године, показало се да је снага експлозије еквивалентна експлозији 47 тона, што хоће рећи да је она четири пута јача од снаге америчке бомбе. 

Маса експлозива у америчкој бомби је 8,2 тоне, а снага еквивалентна експлозији 11 тона тротила, што значи да је снага бомбе тек нешто јача од снаге тротила. Неко би помислио да су Руси просто направили бомбу четири пута тежу.  Међутим – не. Руска бомба тешка је 7100 кг, дакле 1,1 тону лакша од америчке, али је четири пута снажнија. Док америчка бомба разара површину пречника 150 метара, руска разара површину пречника 300 метара. 
Тајна ефикасности руске бомбе крије се у томе што приликом удара у земљу она шири око себе облак запаљивог аеросола и за разлику од америчке користи кисеоник из окружења. Када аеросолни облак формира свој потпуни облик, укључује се детонатор и облак прави огромну експлозију. Другим речима, догађа се исто као када из плинске боце истиче бутан-гас, испуњава просторију и потом се запали. Аеросолни облак меша се са атмосфером у ком се налази кисеоник неопходан за експлозију. Облак се распоређује на површини од око 50.000 квадратних метара и има висину око 20 метара од земље. У овој запренини налази се око један милион кубних метара ваздуха или 240 тона кисеоника. 

Понегде се може чути да се оваква бомба назива вакуумском. Тај назив није исправан и потиче од нестручних новинара. У моменту експлозије бомбе сагорева атмосферски кисеоник и формира се огромна површина без кисеоника. Али одсуство кисеоника не представља вакуум, јер су и даље присутни и други гасови: азот, водоник, хелијум, и тд, плус продукти сагоревања. Правилан назив овакве бомбе је аеросолна.

Зашто је ова бомба толико моћна? Експлозија аеросолног облака ствара много јачи ударни талас од обичног експлозива. Колико је експлозија аеросола јака говори пример рада аутомобилских мотора са унутрашњим сагоревањем, у чијим се цилиндрима одвијају аеросолне експлозије у низу и на тај начин стварања енергије за покретање возила.

Ова бомба има још две веома непријатне особине. Аеросол продире кроз све отворе на тлу, у ровове, бункере, објекте, војну технику… При експлозији има се утисак да све набројано експлодира изнутра. Друго, ако неко живо биће ма којим чудом преживи ударни и ватрени талас, не може преживети одсуство кисеоника, тј. умире због немогућности дисања. Из тих разлога све што се налази унутар аеросолног облака нема никакве шансе за преживљавање. Шанса може постојати једино у затвореном тенку или херметизованом бункеру. 

На Западу се тврди да су Руси направили само једну овакву бомбу за тестирање и да их немају више. Међутим, у стварности руска војска у огромним количинама користи систем аеросолне муниције (ракета) у самоходним вишецевним ракетним бацачима „Буратино” и „Солнцепјок” који се активно користе са обе стране и у украјинском сукобу. Принцип рада пројектила из ових система идентичан је принципу описаном за аеросолну бомбу. 
Идеја да се конструише овакво оружје које би подржавало копнене трупе на бојишту постоји још од седамдесетих година прошлог века, у сред Хладног рата. Систем „Буратино” конструисао је Омски конструкциони биро и први предсеријски модел представљен је 1979. године. Вишецевни бацач постављен је на шасију тенка Т-72, а систем се састојао из непосредне борбене машине и машине за пуњење утемељена на шасији камиона КРАЗ. Систем је намењен уништавању непријатељске технике, живе силе и рушењу фортификационих утврђења. 

Јавности је 2001. представљен модернизовани систем „Солнцепјок”, у ком су конструктори изменили неке недостатке старијег система „Буратино” као што су релативно мали домет ракета и слаба заштита комплета муниције. 

Колико је ово оружје застрашујуће говори податак да су са Запада у више наврата захтевали да се оно забрани међународним ратним прописима. Међутим, до сада се то није догодило и данас, у току постојећег украјинског сукоба, аеросолно оружје сеје смрт, разарање и изазива панични страх код руских непријатеља. 

Спрема се одсудна битка за Донбас, Американци имају лоше прогнозе за Украјинце, више о томе сазнајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА