Пише: Милан Видојевић
Структура и национални састав ових европских трупа Трећег Рајха види се и из броја ратних заробљеника у СССР-у 1941-1945. године. Највише Немаца 2.389. 560 људи, Јапанаца 639.635, Мађара 513.767, Румуна 187.370, Аустријанаца 156.682, Чеха и Словака 129.977, Пољака 60.260, Италијана 48.957, Француза 23.136, Холанђана 14.729...Списак је предугачак али је јасно да је нацистичка Немачка организовала широку коалицију за напад на Совјетски Савез.
Прошле су деценије, на помолу је нов глобални сукоб маскиран ратом Украјине против Русије. Свима је било јасно да је Украјина параван и жртвено јагње за земље које нису спремне за директно учешће против Русије. НАТО пакт, на челу са САД-ом, састоји се од истих земаља које у садашњем рату помажу Украјини оружјем, логистиком и добровољцима. Да ли се овим повампирила идеологија која је у XX веку довела до два светска рата?
Поједностављено би било помислити да је данашња Немачка "заинтересована" за реваншизам и да је она велики противник Русије и била спремна на нову ратну авантуру са несагледивим последицама. Овде је потребно погледати у "тајну историју", сагледати оно о чему имамо фрагментарне назнаке, ко је инспиратор и покретач из сенке светских збивања, ратова, освајања, економске експлоатације светских ресурса, у протеклих 300-400 година. Остаје само једно име, Велика Британија.
Ако се погледа структура моћи и структура и начин деловања те државе онда је јасно да је реч о модерном облику апсолутистичке монархије, у којој је моћ Круне огромна, а парламент и институције само извршавају налоге Круне и њених институција, у којима је аристократска елита, банкарске и трговинске мултинационалне компаније, светска мрежа која контролише највећи део укупног светског производа. Наравно да из те економске моћи ниче и политичка моћ На врху пирамиде је британски владар, сада краљица Елизабета ИИ, њен Приватни кабинет, права влада Британије из сенке, и организација по имену Клуба Острва (Цлуб оф тхе Ислес), о којем нема једне реченице на Википедији или на неком другом месту, који чини 3-5.000 породица и које су вековима оперативна рука Британске империје. Овај својеврсни, тешко видљиви картел моћи омогућује Круни да користи не само финансијске, економске и политичке полуге, него и војску ("приватно" организовану) и Англиканску цркву, и тако контролише не само земље Комонвелта већ се проширила и на остатак света, уз неколико изузетака.
Потсетимо се да је овај систем инаугурисан 1600. године давањем "чартера" Источноиндијској компанији која је вековима, док је постојала, била најмоћнији инструмент британске империје, управљајући Индијом као "приватном" територијом, запошљавајући приватну плаћеничку војску и изазивајући Опијумске ратове против Кине. "Компанијом" је управљао борд акционара који је одговарао "тајном комитету" од три члана, који је заступао интерес Круне и Ситија у Лондону, водећег финансијског центра са огромним овлашћењима, које има и данас. У овом комитету седе најутицајније политичке личности и представници финансијске олигархије, као што је био чувени ерл Шелбурн, с краја осамнаестог века. Нема сфере делатности у коју није уплетена британска олигархија која је желела сама да остане у сенци светских збивања, како би избегла реакције својих жртава, а ни оперативци унутар овог система често не знају за ког раде - док не буде касно, како је духовито приметио Џефри Стајнберг у свом тексту у часопису ЕИР.
Као пример деловања из сенке нека послужи податак о одржаној конференцији пре двадесет пет година са темом "Приватизација националних функција безбедности субсахарске Африке." Овај семинар је спонзорисала америчка ДИА (Дефенсе Интеллигенце Агенцy) а 74 учесника су били из Пентагона, министарства одбране, великих америчких компанија војне индустрије, неколико представника афричких земаља, неких агенција УН и што је најинтересантније, две велике "приватне" фирме из области безбедности, из Комонвелта, "Егзекјутив Ауткамс" (Еxецутиве Оутцомес) и "Сендлајн Интернешенел" (Сандлине Интернатионал).
Цео пројекат је био део британског империјалног пројекта да се мапе држава нацртају поново и изврши поновна колонизација Африке, како би се омогућила пљачка сировина и успоставио центар контроле над свим природним ресурсима у свету. Наводна прича о предностима- коришћења приватних, плаћеничких "корпорација" да обављају функције које су припадале државним војним и полицијским агенцијама земаља које су у безбедоносном ризику, била је параван за важнији глобални циљ. Иза ових пиона стоје интереси картела уједињених у Клубу Острва, који је пандан нове британске Источноиндијске компаније и који има задатак да омогући Британији и Круни да управљају глобалном империјом. Оперативци фирми као што су "Дифенс системс Лтд," "Егзекјутив Ауткамс," "Сендлајн Интернешенел," "КАС," "КМС;" и друге, служе потребама корпоративних гиганата, као што су "Де Бирс," "Лонро," "Рио Тинто," "Бритиш Петролеум," "Ројал Дач Шел," "Хонгконг и Шангај Бенкинг Корп." и стотинама других, како би се глобални интереси картела Клуба Острва и британске Круне одржали и унапредили.
Из наставка ове приче биће јасно ко жели "деафриканизацију" Русије и освајање богатстава Сибира и Азије.
(наставиће се)
Текст је писан искључиво за портал Правда и његово преношење је забрањено без сагласности редакције.
Остале текстове Милана Видојевића можете читати ОВДЕ.
Извор: Правда