Информација о његовој смрти објављена је на патриотској фејсбук страници "Чојство".
Након дислокације Војске Југославије и јединица МУП са Косова и Метохије Филиповић је остао у јужној српској покрајини.
Филиповић је 25. јуна 1999. године, када су групе Албанаца и терориста такозване ОВК покушале да упадну у зграду општине, заједно са својим официрима и војницима пружио оружани отпор бандитским групама.
Интервенисале су британске снаге КФОР-а, и двојицу припадника Војске Југославије одвели у затвор код Липљана, где су остали до 29. јуна 1999. године.
“Тај 25. јуни је био по многим показатељима преломни за даљи останак српског становништва у Приштини, али су многи Срби и после тога остали у Приштини, све док се под стравичним притисцима и убиствима нису потпуно иселили из ње”, рекао је пуковник Филиповић у једном интервјуу.
Пуковник је са групом официра, подофицира и војника остао на Косову и Метохији по тачки 10 уредбе Штаба врховне команде, којом је предвиђено да сва професионална војна лица и цивилна лица на служби у Војсци Југославије која желе да остану на територији КиМ задржавају статус припадника ВЈ.
Милутин Филиповић је рођен у Приштини 25. новембра 1948. године, у борачкој породици. Отац Слободан је био носилац "Партизанске споменице", а мајка Јелена је била учесница НОР-а.
Пуковник Филиповић је после завршетка Војне академије службовао у Београду, Смедеревској Паланци, Чачку и Приштини, где је остао све до краја НАТО агресије, 29. јуна 1999. године.
Због своје фантастичне меморије и енергије пуковнику Филиповићу су његови саборци наденули надимак "компјутер Приштинског корпуса", пошто је у сваком тренутку знао где се налазе јединице и техника ове чувене формације.
Више о албанском варварству уочи Видовдана прочитајте ОВДЕ.
Извор: Новости онлајн
