Струја за домаћинства је већ поскупела у септембру ове године, али нас од 1. јануара очекује ново поскупљење. Тако ћемо киловат-час електричне енергије плаћати, у просеку, по 12,4 динара. Поскупљење очекује и оне који се греју на гас. Током 2022. године гас је већ поскупео у јулу, а од 1. јануара нам се зарачунава 11 одсто скупљи киловат-час. У просеку ће коштати 4,5 динара.
И то, на жалост, није све.
Већ сада је извесно да ћемо током ове нове године имати још два поскупљења енергената. И струје, и гаса. То захтева ММФ са којим је Србија склопила нови стенд-бај аранжман вредан 2,4 милијарде евра. Тако нас 1. маја очекује поскупљење струје од осам одсто, и за исто толики проценат 1. новембра. Гас ће, пак, поскупети за минимум 10 одсто 1. маја, и за још толико 1. новембра.
Програм са ММФ предвиђа постављање енергетског сектора Србије на здраве финансијске темеље, што значи да би енергетске компаније требало да постану – финансијски одрживе током трајања програма.
„Следец́е повец́ање цена енергената ступац́е на снагу после зиме, након чега ц́е уследити даља прилагођавања. Инвестиције у производњу електричне енергије требало би да се пребаце на обновљиве изворе енергије, уз нове бизнис планове и евентуално учешће приватног сектора, док би за спровођење био задужен професионални стални менаџмент“, указао је ММФ.
У Нову годину смо ушли са међугодишњом инфлацијом од 15,1 одсто. Међутим, бројни производни значајније су поскупели. Тако огрев бележи раст цене од 49,4 одсто, док су млеко, сир и јаја поскупели за 43,1 проценат. Кирије за најам стана увећале су цену у просеку за 30,1 одсто.
Храна је, збирно гледано, по званичној статистици у 2022. поскупела - 23,5 одсто. С обзиром да ММФ најављује и поскупљење струје за привреду, за очекивати је да се то одрази и на цене свих производа у 2023.
Цена основних намирница
Министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић на крају 2022. године је изјавио да је „сигурно да цене у малопродајним ланцима неће значајно расти, а да да ли ће ‘падати’ зависи од околности на светском тржишту, пре свега од ситуације на истоку Европе“.
- Цене основних животних намирница неће се мењати, али ће бити повећане цене других производа, јер је хлеб већи приоритет од дезодоранса - навео је такође министар.
Цене појединих намирница су, подсетимо, ограничене државном уредбом.
Тако литар јестивог уља кошта 219,99 динара, килограм шећера 114,99 динара. Брашно је 84,7 динара тип Т-400, док је тип Т-500 78,65 динара по килограму. Цело пиле кошта 319 динара, 750,20 динара килограм свињског бута без костију, 738,10 динара килограм свињске плећке без костију, 689,70 динара килограм свињског врата са костима, 659,45 динара килограм свињске крменадле са костима.
Скупље цигарете
Од јануара 2023. године повећавају се акцизе на цигарете. Пропорционална акциза се и даље зарачунава на нивоу од 33 одсто, а специфична расте са 81,25 динара по паклици на 82,75 динара.
На то се обрачунава и ПДВ од 20 одсто. На примеру цигарета које коштају 350 динара, рачуница изгледа овако: Од 350 динара на акцизе сада одлази 196,75 динара (пропорционална од 33 одсто и специфична од 81,25 рсд), и још 58,33 динара на име ПДВ-а.
Уколико би цена цигарета отишла на 370 динара, 204,85 динара би биле акцизе и још 61,67 динара ПДВ.
Према подацима дуванских индустрија, цене цигарета од новембра 2021. до новембра 2022 повећане су за 20 динара, односно 6,1 одсто. Истовремено, инфлација је била 15,1 одсто, те је за очекивати да произвођачи, и мимо акциза, додатно подигну цене дуванских производа.
Извор: Н1