Део светских медија већ увелико се бави проценама колико ће још потрајати политички век украјинског председника Володимира Зеленског. Сматра се да је он запечатио своју председничку функцију на самиту НАТО-а у Литванији, прешавши све границе стрпљења својих савезника и да је тада на дневни ред стављено питање његове елиминације, на овај или онај начин.
Једноставно, глумац Зеленски је био одличан избор за прву политичко-војну фазу у Украјини, а сада је потребан неко други, јер су и циљеви другачији. И то је део проблема који је погурао на површину америчке и британске оптужбе за незахвалност и, с друге стране, украјинску огорченост. На крају и сам украјински председник то схвата: према писању „Њујорк тајмса” он је у разговорима с акредитованим страним дипломатама у Украјини рекао да ће се „у наредним месецима вероватно повећати притисак да се преговорима пронађе пут до мир.
Запад није остварио своје циљеве у руско-украјинском рату (чак и ако је један од њих био исцрпљивање Русије), Украјина је изгубила велики део територије и није оправдала ресурсе и напоре који су уложени у њу. На фронту влада пат-позиција, сви су утврђени на заузетим линијама и тако ће остати уколико по завршетку украјинске контраофанзиве не уследи руска офанзива. Чини се да је право време да почну припреме за преговоре који можда неће бити коначни споразум о миру, него привремено решење, попут останка на садашњим позицијама.
Зеленски зна да крај офанзиве најављује и крај његовог мандата. Зато је изнео максималистичке захтеве за преговоре, иако је свима јасно да није у ситуацији да диктира услове.
Занимљив случај, који ово потврђује, догодио се после самита у Џеди, када су сви западни медији известили да је дошло до малог компромиса и да је Украјина одлучила да не инсистира на захтеву за повлачење руских трупа пре почетка мировних преговора. Заузврат, представници осталих држава, за разлику од претходног састанка у Копенхагену, нису захтевали да Кијев напусти своју „формулу мира”, него су настојали да с њим укрсте постојеће мировне планове (кинески, афрички, бразилски), а домаћин је изнео и свој план. Али по повратку у Кијев, шеф украјинске делегације Андриј Јермак, који је на челу кабинета украјинског председника, и његов саветник Михаил Подољак, суштински су демантовали ове информације, рекавши да су у свим изјавама представници Украјине „јасно назначили потребу за повлачењем трупа Руске Федерације са територије Украјине”, са чим се, према Јермаковим речима, сложила „огромна већина партнера”.
Ова разлика у ставовима није случајна и процењује се да ће остати на снази и током даљих консултација у радним групама, јер Зеленски жели да придобије државе које не прихватају његов план, али и да задржи своје позиције у Украјини и заштити се од политичких противника који би несумњиво искористили његове уступке и одустајање од макар и једне тачке мировне платформе.
Дакле, у западним медијима се разматрају сценарији за „меку” и „тврду” замену Зеленског: од бриселског „Политика”, који предвиђа шта ће бити уколико Зеленски буде убијен (наравно, подразумева се да ће га Руси убити), до оних којих прогнозирају да ће у Украјини ипак бити одржани избори током ванредног стања. Рад на припремама овог сценарија увелико је у току, и то против воље Зеленског.
У Украјини је 5. августа објављено занимљиво социолошко истраживање, у којем је, између осталог, наведено да 78 одсто грађана Украјине верује да је „председник директно одговоран за корупцију у влади и војној администрацији”. А онда следи листа главних проблема војске и Министарства одбране Украјине, где су од девет, два проблема корупција, и то с великим процентима на првом и четвртом месту. Извршни директор Фондације за демократске иницијативе (ДИФ) је у украјинском „Новом гласу”, чији су партнери Европска комисија и водећи амерички медији, објавио резултате о проблемима одбране. Сматра се да овакви подаци не би били објављени случајно и да се њима циља управо позиција украјинског председника.
Неколико руских медија иде дотле да и у интервјуу Елене Зеленске виде наставак њене медијске промоције и наговештај како ће се кретати политичке прилике у Украјини. У „Индипенденту” се Зеленска пожалила да су је погрешно заменили за „модни детаљ”. Сада се расправља да ли ће она кренути путем Светлане Тихановске, која се кандидовала на изборима у Белорусији, не дозвољавајући да пропадне западни пројекат с њеним супругом који је завршио у затвору.
ШОКАНТНО КО ОРГАНИЗУЈЕ СУСРЕТ - Путин и Зеленски се састају?
Извор: Политика.рс
