Deo svetskih medija već uveliko se bavi procenama koliko će još potrajati politički vek ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Smatra se da je on zapečatio svoju predsedničku funkciju na samitu NATO-a u Litvaniji, prešavši sve granice strpljenja svojih saveznika i da je tada na dnevni red stavljeno pitanje njegove eliminacije, na ovaj ili onaj način.
Jednostavno, glumac Zelenski je bio odličan izbor za prvu političko-vojnu fazu u Ukrajini, a sada je potreban neko drugi, jer su i ciljevi drugačiji. I to je deo problema koji je pogurao na površinu američke i britanske optužbe za nezahvalnost i, s druge strane, ukrajinsku ogorčenost. Na kraju i sam ukrajinski predsednik to shvata: prema pisanju „NJujork tajmsa” on je u razgovorima s akreditovanim stranim diplomatama u Ukrajini rekao da će se „u narednim mesecima verovatno povećati pritisak da se pregovorima pronađe put do mir.
Zapad nije ostvario svoje ciljeve u rusko-ukrajinskom ratu (čak i ako je jedan od njih bio iscrpljivanje Rusije), Ukrajina je izgubila veliki deo teritorije i nije opravdala resurse i napore koji su uloženi u nju. Na frontu vlada pat-pozicija, svi su utvrđeni na zauzetim linijama i tako će ostati ukoliko po završetku ukrajinske kontraofanzive ne usledi ruska ofanziva. Čini se da je pravo vreme da počnu pripreme za pregovore koji možda neće biti konačni sporazum o miru, nego privremeno rešenje, poput ostanka na sadašnjim pozicijama.
Zelenski zna da kraj ofanzive najavljuje i kraj njegovog mandata. Zato je izneo maksimalističke zahteve za pregovore, iako je svima jasno da nije u situaciji da diktira uslove.
Zanimljiv slučaj, koji ovo potvrđuje, dogodio se posle samita u DŽedi, kada su svi zapadni mediji izvestili da je došlo do malog kompromisa i da je Ukrajina odlučila da ne insistira na zahtevu za povlačenje ruskih trupa pre početka mirovnih pregovora. Zauzvrat, predstavnici ostalih država, za razliku od prethodnog sastanka u Kopenhagenu, nisu zahtevali da Kijev napusti svoju „formulu mira”, nego su nastojali da s njim ukrste postojeće mirovne planove (kineski, afrički, brazilski), a domaćin je izneo i svoj plan. Ali po povratku u Kijev, šef ukrajinske delegacije Andrij Jermak, koji je na čelu kabineta ukrajinskog predsednika, i njegov savetnik Mihail Podoljak, suštinski su demantovali ove informacije, rekavši da su u svim izjavama predstavnici Ukrajine „jasno naznačili potrebu za povlačenjem trupa Ruske Federacije sa teritorije Ukrajine”, sa čim se, prema Jermakovim rečima, složila „ogromna većina partnera”.
Ova razlika u stavovima nije slučajna i procenjuje se da će ostati na snazi i tokom daljih konsultacija u radnim grupama, jer Zelenski želi da pridobije države koje ne prihvataju njegov plan, ali i da zadrži svoje pozicije u Ukrajini i zaštiti se od političkih protivnika koji bi nesumnjivo iskoristili njegove ustupke i odustajanje od makar i jedne tačke mirovne platforme.
Dakle, u zapadnim medijima se razmatraju scenariji za „meku” i „tvrdu” zamenu Zelenskog: od briselskog „Politika”, koji predviđa šta će biti ukoliko Zelenski bude ubijen (naravno, podrazumeva se da će ga Rusi ubiti), do onih kojih prognoziraju da će u Ukrajini ipak biti održani izbori tokom vanrednog stanja. Rad na pripremama ovog scenarija uveliko je u toku, i to protiv volje Zelenskog.
U Ukrajini je 5. avgusta objavljeno zanimljivo sociološko istraživanje, u kojem je, između ostalog, navedeno da 78 odsto građana Ukrajine veruje da je „predsednik direktno odgovoran za korupciju u vladi i vojnoj administraciji”. A onda sledi lista glavnih problema vojske i Ministarstva odbrane Ukrajine, gde su od devet, dva problema korupcija, i to s velikim procentima na prvom i četvrtom mestu. Izvršni direktor Fondacije za demokratske inicijative (DIF) je u ukrajinskom „Novom glasu”, čiji su partneri Evropska komisija i vodeći američki mediji, objavio rezultate o problemima odbrane. Smatra se da ovakvi podaci ne bi bili objavljeni slučajno i da se njima cilja upravo pozicija ukrajinskog predsednika.
Nekoliko ruskih medija ide dotle da i u intervjuu Elene Zelenske vide nastavak njene medijske promocije i nagoveštaj kako će se kretati političke prilike u Ukrajini. U „Indipendentu” se Zelenska požalila da su je pogrešno zamenili za „modni detalj”. Sada se raspravlja da li će ona krenuti putem Svetlane Tihanovske, koja se kandidovala na izborima u Belorusiji, ne dozvoljavajući da propadne zapadni projekat s njenim suprugom koji je završio u zatvoru.
ŠOKANTNO KO ORGANIZUJE SUSRET - Putin i Zelenski se sastaju?
Izvor: Politika.rs
