BEČ - Do sada poznati bilateralni sporazumi u vezi sa izgradnjom Južnog toka u mnogim delovima nisu saglasni sa zakonom o zajedničkom tržištu EU, ističu izvori u Evropskoj komisiji (EK) u izjavi agenciji APA.
itok EK je ipak spremna na razgovore o mogućim izuzecima u vezi, od Rusije forsiranog gasovoda Južni tok, samo ako ako projekat bude saglasan sa pravilima EU, naglašavaju u Komisiji. Ovog proleća je na temu Južnog toka uspostavljena radna grupa EU sa Rusijom, ali ona je do sada održala svega dva ekspertska sastanka u martu i aprilu, nakon čega se Moskva, zbog otpora Brisela protiv ovog projekta zbog suprotnosti sa trećim energetskim paketom Unije, odlučila da se obrati Svetskoj trgovinskoj organizaciji i potom je izbila kriza oko Krima, ukazuje APA. Od tada sve stoji, ističu u Briselu. Rezultati radne grupe trebalo je da posluže kao osnova za nove pregovore o bilateralnim sporazumima ruske strane sa svojim partnerima u zemljama preko kojih treba da ide Južni tok. EK želi da vlasnik gasovoda i onaj koji isporučuju gas budu odvojeni, ali kod Južnog toka ruski koncern Gazprom ima ogroman udeo.
„Ukoliko se postigne dogovor o usaglašavanju sa delovanjem EU mogli bi razgovarati o izuzecima u vezi ovog projekta“, poručuju iz Brisela.
Međutim do sada inicijatori projekta nisu se s tim u vezi obratili Briselu. Specijalne dozvole dobio je na primer gasovod Trans Adriatic (TAP), koji preko grčko-turske granice i Albanije u južni deo Italije dovodi gas na tržišta Evrope.
„Mi insistiramo da gasovod bude saglasan sa pravom EU i ako bude specijalnih dozvola onda mora do njih da se dođe na osnovu pravila predviđenih zakonima EU“, poručio je Klaus Diter Borhart iz Generalne direkcije EK za energetiku u izjavi astrijskoj državnoj televiziji ORf.
Austrijski koncern OMV i ruski Gazprom potpisali su u utorak sporazum o izgradnju Južnog toka.Partneri u ovom poslu očekuju da će do kraja iduće godine dobiti građevinske dozvole, i da bi Južni tok mogao krajem 2016.da isporučuje gas u Austriju. U Generalnoj direkciji za energetiku EK ukazuju da je veliki problem visoka ovisnost Evrope od uvoza gasa i da žele taj problem rešavaju. Evropska potrošnja energenata pokriva se za 53 odsto iz uvoza, to jest kod nafte 88 odsto uvozom, a kod gasa 66 procenata, pri čemu 39 odsto dolazi iz Rusije. Izvor: Tanjug
