Pravda

Naravno, moguće je unedogled tumačiti ovu odluku kao mere dodatne bezbednosti, ali stvarnost je vrlo jednostavna: u Egiptu (konkretno u Šarm el Šeiku) pojavili su se ozbiljni bezbedonosni problemi koji su rezultirali pogibijom ruskih državljana. „I ako kriza poverenja među saveznicima bude prevaziđena, to će, neusmnjivo, stvoriti drugačiju situaciju ne samo u Siriji nego i na Bliskom istoku u celini.” Velika Britanija je ranije prekinula vazdušni saobraćaj sa odmaralištem, a za njom su to učinile Irska, Holandija i Danska, zemlje koje se istorijski nalaze u sferi uticaja Londona. Očigledno, radi se o tome da je Vlada NJenog Veličanstva prenela ovim zemljama koje nadgleda neku informaciju koja ih je nedvosmisleno ubedila da obustave vazdušni saobraćaj sa Egiptom i otpočnu evakuaciju svojih državljana. U vezi sa time posebno interesantno izgledaju odluke Britanije i Rusije da evakuišu svoje državljane iz Egipta bez prtljaga koji će potom leteti odvojeno. Takva odluka jasno pokazuje koju tačno verziju pada A321 obaveštajne službe smatraju najviše verovatnom. Treba imati na umu da su ovakvi postupci po svim merilima vanredan događaj jer je prinudna evakuacija sa plaža nekoliko desetina hiljada poreskih obveznika koji su otpočeli svoj odmor veoma rizičan korak za izabrane političare. Ali drugog izlaza, očito, nema. London se poziva na presretnute telefonske razgovore terorista povezanih sa ID kojima, navodno, raspolažu britanske obaveštajne službe. Šta se nalazi u ovim razgovorima, ko je tačno izvor – niko ne zna. Po svoj prilici, ovim podacima se ipak može verovati. Nedostupnost te informacije Moskvi izazvala je u poslednjih nekoliko dana ne samo iznenađenje nego i bes. Radi se o istrazi masakra ruskih državljana i sakrivanje svake korisne informacije od Rusije nikako se ne može nazvati „konstruktivnom saradnjom u borbi protiv terorizma”. Upravo zato je Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije veoma oštro skrenulo pažnju britanskoj strani da ne bi bilo loše deliti informacije. Dugi telefonski razgovor Vladimira Putina i Dejvida Kamerona upravo bi mogao da sadrži „činjenični” deo. S druge strane, pres služba Kremlja je smatrala neophodnim da istakne da Kameron nije imenovao glavni uzrok pada Erbasa. Američki izvori pak tvrde da je Moskva mogla samostalno da dobije potvrdu verzije o terorističkom napadu, a London je mogao da saopšti samo indirektne dokaze koji upotpunjuju sliku nesreće. Na primer, baš to čuveno presretanje razgovora. Ovo je pitanje uzajamnog poverenja. Do poslednjeg trenutka Velika Britanija i SAD nisu želele da podele sa Moskvom nikakve značajne informacije o situaciji na Bliskom istoku u celini, a naročito o ID. Ne iz nekakvih logično objašnjivih obaveštajnih razloga (pretnja izvoru, na primer, ili otkrivanje kanala informisanja), već prosto tako – iz principa. I to uprkos činjenici da postoje nekakvi zajednički timovi koji su specijalno stvoreni baš za razmenu ovakvih informacija. Ako je britanski premijer zaista saopštio Vladimiru Putinu neke dodatne i, najvažnije, korisne informacije, to predstavlja potez bez presedana ka uspostavljanju poverenja između dveju strana. Ipak, britanski i američki izvori nastavljaju javno da se žale na to da „fizičkim informacijama”, tj. olupini aviona i mestu nesreće imaju pristup samo ruski i egipatski stručnjaci i istražitelji. To nije u potpunosti tačno (već su im se pridružili francuski stručnjaci iz fabrike u Tuluzu), a po svim međunarodnim standardima prioritet u istrazi pripada Egiptu. Ipak, sve to govori o niskom nivou poverenja među stranama, a ne o konkretnosti istrage. Upravo je aktivnost Velike Britanije u istrazi nesreće povezana ne samo sa time što se ispostavilo da je London fizički vlasnik „presretnutih telefonskih razgovora ”. Britanska tajna obaveštajna služba (MI6) i Služba bezbednosti (MI5) bez dozvole CIA ne smeju ni kafu da popiju, a kamoli da dobrovoljno i besplatno daju Rusiji određene informacije. Ali u Londonu još uvek pamte i neće nikada ni zaboraviti ime malog škotskog sela Lokerbi. 21. decembra 1988. godine iznad njega je eksplodirao Boing 747–121 koji je leteo na liniji London-NJujork. Poginulo je 270 ljudi, od toga 11 na zemlji. Istraga je pokazala da se ekploziv nalazio u prtljagu. Tragedija u Lokerbiju je, zapanjujuće, do najsitnijih detalja slična rušenju ruskog aviona iznad Sinaja. Postoji jedna tehnička razlika – u Boingu 747 eksploziv se nalazio u prednjem delu trupa i eksplozija ga je podigla poput poklopca konzerve, a u Erbasu se eksplozivna naprava, najverovatnije, nalazila bliže zadnjem delu trupa. Egipat koji će, uprkos očiglednim činjenicama, do kraja braniti svaku antiterorističku verziju nesreće ruskog aviona, ostaće nedvosmisleno na cedilu. I već je kasno. Sada će cela Evropa postepeno ukidati letove do letovališta na Crvenom moru i egipatski turizam će ponovo pasti u kolektivnu komu. Direktor aerodroma Šarm el Šeik iznenada je unapređen i sada će biti zadužen za sve aerodrome u zemlji što ipak u celini neće povećati poverenje u Egipat. Ipak, ni ovom čoveku lična bezbednost više nije zagarantovana. Ne samo da je Rusija ušla u novu fazu borbe protiv terorizma već je primorana da napravi veliki korak prema Velikoj Britaniji (uključujući time i većinu ruskih potencijalnih saveznika u antiterorističkoj koaliciji). I ako kriza poverenja između saveznika bude prevaziđena, to će, nesumnjivo, stvoriti drugačiju situaciju ne samo u Siriji nego i na Bliskom istoku u celini.

Pročitajte još:DUGIN: Nije lako izaći na kraj sa Sirijom, može se prognozirati samo pogoršanje situacijeMedvedev isključuje mogućnost izbijanja trećeg svetskog rataMatvijenkova: BRIKS je najefikasnija platforma

Izvor: srb.news-front.info