Pravda

Kakvo je stanje u Novorusiji i da li postoji opasnost od nove eskalacija sukoba? Što se tiče stanja kod nas, rat nikad nije ni prestajao samo je bio smanjenog intenziteta i ograničen na određene reone, uglavnom oko velikih gradova, Donjecka , Gorlovke i Luganska. Pojačavanje borbenih dejstava je veoma vidno poslednjih dana, a posebno posle posete Bajdena. Verovatno je nešto veliko obećao, ili bolje rečeno slagao Ukrajince i oni se spremaju da krenu da osvoje Donbas ili što je potpuno van svake pameti, da krenu na Krim, a sakupili su sasvim solidnu vojnu silu, u smislu tehnike i ljudi na tom pravcu. NJima je sada od suštinske važnosti da zauzmu Donbas , inače ima da se smrznu ove zime. Donbas je dostavljao Ukrajini ugalj preko Rusije, a Rusija dobijala za Krim struju. To je već politika i hajde da ne zalazimo u nju. Prosto, Ukrajinci više ne dobijaju ugalj, gas su im Rusi zavrnuli zato što neće da ga plate, Evropa i Amerika su odustali od toga da daju garancije za Ukrajinu, jedini izbor im je ugalj sa Donbasa. Tako da očekujemo sa prvim mrazevima ozbiljnije nastupanje. I sad biju žestoko, ali ne kreću napred. Kakvo je stanje u armiji DNR-a i LNR-a i da li mogu da se nose sa Ukrajincima? Nije toliko bitno stanje armije, koliko je bitno psihološko stanje vojnika. Kod nas ljudi brane svoje domove i narod ovde, a sa druge strane idu u rat radi provoda i pljačke, oni nemogu nikad da pobede, jer je moral nizak. Tako da, ne da možemo da se nosimo sa njima i ako ih je pet puta više, nego i da ih poteramo još dalje od Donbasa. Prema informacijama koje imamo, većina srpskih dobrovoljaca je napustila Novorusiju i vratila se u Srbiju, zašto se to dogodilo i koliko Srba još ima u Novorusiji? Imate loše informacije, jedan broj se vratio u Srbiju i zahvaljujući novom zakonu koji su doneli izdajnici u Srbiji svi su završili u policiji. Ne želim da komentarišem osude, ali mi je drago što organi vlasti imaju normalni odnos, nisu nikoga tukli , maltretirali i slično. Nekoliko naših momka je otišlo do Rusije da se odmori, neki će da probaju da nađu posao ali oni se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Uglavnom se posle odmora vrate. O brojkama ne mogu da govorim, ali s obzirom da Srbi znaju da ih čeka problem sa vlastima, ima ih mnogo koji su se osmelili doći, a s druge strane malo koliko se busamo u grudi. Međutim jedno je važno, a to je da se ovde cene svi Srbi koji se tu nalaze, kao borci i kao dobro organizovani, disciplinovani vojnici. Tako da vi u Srbiji a i svi naši Srbi u svetu možete se ponositi , i biti uvereni da vas neće obrukati. Ko to pokuša , proćiće kao neki koji su proterani. Nedavno je novinar Grejm Filips uradio reportažu sa jedne od tvojih akcija u kojoj si „skinuo“ trojicu ukrajinskih vojnika. Akcija je izvedena kao odgovor na ubistvo jednog vojnika DNR-a.  Sa Grejm Filipsom je bila druga priča, on je trebao da odradi reportažu sa našim borcima na prvoj liniji u rovovima, ispalo je tako da smo ga vodili nas dvojica koji znamo tamo sve staze i bogaze, kako ne bi naleteo na mine ili na neprijateljske vojnike pošto linija razgraničenja ide od 600 do 1500 metara, kako gde. Međutim tokom noći smo dobili naređenje da uništimo snajpere na jednoj poziciji koji su ubili našeg borca. Ispostavilo se da je to moj dobri drug, momak od dvadeset dve godine. Ubili su ga dok je cepao drva da naloži peć u zemunici. Pucali su u momka koji nije imao oružje kod sebe , ne vidim razliku između fašističkog streljanja i tog čina. Grejm je pošao sa nama i mogu ga pohvaliti jer pet sati je ležao u jarku odakle je snimao, samo tamo je bio na sigurnom, nije se mrdnuo niti je govorio, za mene iznenađenje, sveo je tu akciju na petnaest minuta videa, i ispalo je dobro. Zašto? Mi tamo držimo 12 km linije, do tada su, non stop, svaki dan ili svaki drugi dan kako to Ukropi kažu išli u lov, uglavnom su to neprecizni strelci, ali ponekad i pogode tako da je često bilo ranjenih i poginulih. Od tada do danas nijedan njihov nazovi snajper nije izašao na taj reon. Tačnije, dva dana kasnije jedan je krenuo, ali nije imao sreće. Ta zona je za sada mirna. Radi artiljerija, ali prosto ljudi uđu u zemunice i nema problema. Koliko često izvodiš takve misije? Koliko često? Teško je to reći, izviđačko diverzantske grupe rade po potrebi. Nekad se desi da se ima slobodno po dve nedelje, dešavalo se kad smo sedeli bukvalno dva meseca, ležali, kupali se na reci. Pravili su provokacije, ali nisu pokušali da zađu na našu teritoriju. Tako da je bilo vremena za odmor. Sad uglavnom vreme između akcija koristimo za obuku novih momaka. Na snimku si rekao da ne osećaš ništa posle te akcije jer neprijatelji koje si skinuo „nisu ljudi“. Da li ima ljudi među ukrajinskim vojnicima? Tad sam pričao u emocijama, zbog poginulog druga. Ali stvarno ne osećam ni mrvicu griže savesti, jer neko ko može da puca po civilima, i nenaoružanim vojnicima, kako ga možeš smatrati za čoveka. Drugo oni su pod lažima njihovih medija došli ovde kao na safari, i verujte da se tako i ponašaju. Ali ne dugo, jer sa budalama se najlakše završi. Pored toga ljudi koji dolaze su dobrovoljci ili pripadnici „karatelnih bataljona“, u prevodu bi bilo kazneni bataljoni tipa SS jedinica iz drugog svetskog rata. Inače i nose njihove oznake. Dolaze iz siromašnih delova zapadne Ukrajine i vide mogućnost da pokradu ovde što više stvari. Jedan primer, kod Ilovajska smo im zarobili dva BTR-a, i ako im je radilo oružje, i bilo napunjeno nisu ga koristili. Mi smo pucali u točkove i kad su se zaustavili dali smo im mogućnost da izađu i ostanu živi ili da ih prosto uništimo iz ručnih raketnih bacača. Međutim, razlog zašto nisu odgovorili iz oružja je što su kupole bile blokirane. Ukrali su negde vrata od kovanog gvožđa, stavili ih na vrh BTR- a i sve to vezali kako bi odneli kući. Eto vam oslobodilačke vojske Ukrajine i njihove antiterorističke operacije kako oni nazivaju rat ovde. Kakve zadatke sada obavljaš u Novorusiji? Trenutno sam zamenik komandanta bataljona. Mnogo obaveza i velika odgovornost, no kada zatreba, a treba, često idem sa momcima na zadatke. prvo što se osećaju mnogo sigurnije kad je neko iskusni pored njih, a drugo meni je mnogo lakše kad sam sa njima, mnogo lakše nego da sedim u kancelariji i mislim kako im je tamo. Tako da sam, aj` da kažemo, običan vojnik na poziciji i zamenik komandanta bataljona u štabu. Počela je zima, kakva je humanitarna situacija u Novorusiji i kako se može pomoći? Što se tiče humanitarne situacije, u odnosu na prošlu godinu je više nego dobra. Rusija je mnogo pomogla sa humanitarkama, ima problema ali ih je malo . Da vam dam poređenje sa Srbijom za vreme rata i sankcija, ovde je sad blagostanje u odnosu na to kako je bilo kod nas. Govorim o civilnom sektoru, u vojsci je malo teže jer uglavnom sve ide civilima, postoje nedostaci tople odeće, zimskih čizama, ali se snalazimo nekako. Uglavnom donacijama od Rusa. Takođe veliki su problemi sa lekovima , međutim moj bataljon je u potpunosti obezbeđen. Dosta toga stiže pravo nama zahvaljujući dobrim ljudima i dobrom glasu koji je za nama. Nedavno si objavio knjigu „Kad mrtvi progovore“. Da li si zadovoljan efektom koji je postigla? Po komentarima ljudi koji su je pročitali više sam nego zadovoljan. Treba uzeti u obzir da sam završio tri godine srednje škole za metalo-glodača, doduše krenuo dalje, ali rat je sprečio školovanje. Ja sam pisao taj roman iz duše, lično je mene  bolelo to što se dešavalo i što se sada dešava sa Srbijom. Što pokušavaju da naše neprijatelje sad predstave kao prijatelje, a one iskrene prijatelje kao neprijatelje. Moram se opet vratiti na vlast. Nebitno ova sada ili ona prošla, ja sam bio član DS jer sam bio protiv Miloševića, nije mi bilo jasno, a ni danas nije zašto je ulazio u sukob ako nije mislio da ratuje do kraja. Koliko god da nas je trebalo poginuti, nije problem, ali oni koji bi ostali živeli bi u slobodnoj Srbiji, ovako sad žive u koloniji u kojoj je sve uništeno, u kojoj se prekraja istorija, ruše ili potapaju manastiri i crkve samo da nam buduće generacije ne znaju ko smo. Izbrišu istoriju i mi smo niko. Knjiga je deo istorije koju ne treba da zaboravimo, internet je sad opšte prisutan i malo ko čita ali pisana reč je nešto najvrednije i najduže traje. Nažalost zbog cenzure vlasti nijedne novine ili veliki mediji nisu smele da objave da je napisana i izdata. Da li spremaš uskoro neku novu knjigu? Novu knjigu pišem, ali nemam baš mnogo vremena. Ona opisuje moj put od Sočija, preko Sevastopolja do današnjeg dana. Hteo sam da ostavim neko svedočanstvo o Srbima koji su bili ovde i koji su se borili rame uz rame sa ruskom braćom protiv povamnpirenog fašizma. Opisujem dešavanja, a svaki događaj ovde je povezan sa nekim ličnostima, i onda sami učesnici tih događaja iznesu svoje viđenje toga što je proizašlo, zatim šta se dalje dešavalo i opet likovi koji su bili po nečemu specifični pišu svoje viđenje sledećih događaja, i tako nadam se do kraja rata. Biće obimna ali meni se sviđa koncepcija. Problem je što veliki broj saboraca sa početka rata nije preživeo, međutim ima i onih koji su ostali živi i svedoci su događaja i velikih bitki koje su se ovde odigrale. Već su neki od njih napisali svoj deo. Koliko su istinite priče da su neki od dobrovoljaca iz Novorusije otišli u Siriju? Da, jedan deo boraca je otišao, međutim gubici su veliki, čisto sumnjam da će se bilo ko vratiti za tri meseca koliko traje ugovor. Neki naši momci su hteli da idu, ali sam ih odgovorio i sada su i oni srećni što nisu otišli. Ti teroristi se nalaze tamo dve godine, znaju svaku kuću, svaku rupu, svaki budžak i treba ih isterati odatle. Za dobro uigrane ekipe to nije problem, međutim da bi nekoliko grupa koje čiste teren bile funkcionalne moraju da budu na vezi, moraju svi da govore istim jezikom, to je jedan od osnovnih razloga što su gubici u Siriji toliki. To nije naš rat, nismo ni verom ni bilo kako svezani sa Sirijom. Ima tamo pravoslavaca, ali malo. Moje mišljenje je da treba normalani muslimanski svet da se suprotstvai tom zlu jer oni svojim delovanjem tamo prave nevolje Muslimanima u celom svetu, svi su obeleženi. Šta bi poručio ljudima u Srbiji? Ako se ne probudite na vreme ostaćemo i bez te Srbije koju sad imamo. Vlast u Srbiji nije u rukama Srba, nego u rukama Velike Britanije. Pogledajte ko su savetnici vojske i policije, Britanci! Naši ministri su igračke u rukama tih istih savetnika i sistematski uništavaju vojsku i policiju, i posle će da dođe lovačko društvo iz Albanije ili malo organizovanija grupa nazovi izbeglica sa Bliskog Istoka i da zauzme državu. Menjajte vlast, izbori dolaze, ujedinite se. Ne idite na izbore zbog sebe nego zbog Srbije. A ako to ne može, treba ih skinuti na ulici, protestima, i krenuti iz početka. Oterati sve te nakaze iz MMF – a, EU i NATO pakta i okrenuti se Rusiji . Oni nas uslovljavaju, a ne pomažu! Ti evropejci hoće sve, a ne daju ništa za uzvrat, naša vlast u Srbiji je više nego debilna kad radi to što radi. Nisam političar i ne moram biti fin. Da barem rade to što nisu svesni pa da im se i oprosti, nego oni svesno uništavaju državu.

Pročitajte još:Rogozin ponosan na generala Ratka Mladića i Radovana KaradžićaCNN: Putin će „žestoko ratovati“

Izvor: Oslobodjenje.rs