Najnovije

Grčka glasa: Narod odlučuje o budućnosti zemlje, nejasne posledice

Niko, ni u Atini, Briselu ili Berlinu, nije rekao Grcima šta će biti ako zaokruže “da”, ili kakva će dodatna kazna, a bilo ih je napretek, biti ako budu protiv saradnje sa “institucijama” EU i kreditorima.
Glasanje (Foto: CDM.me)

Glasanje (Foto: CDM.me)

Grci danas ponovo izlaze na birališta. Taj izborni ritual se u poslednjoj deceniji toliko često ponavlja da se pretvorio u rutinu. Za poslednjih osam godina Grci su glasali šest puta, na vlasti su se promenile sve najvažnije političke snage, ali nijedna vlada nije uspela da makar uspori strmoglavi pad ekonomije. “Spasioci” iz predizbornih kampanja su se uglavnom pokazivali nedorasli zadacima koje im je narod poveravao. Velike nade polagane su u radikalnog levičara Aleksisa Ciprasa i njegovu ekipu “mladih, nekorumpiranih, kompetentnih patriota”. Ogromna većina je stala iza Aleksisa i beskompromisne politike spram Brisela, Berlina, “surove pljačke grčkog naroda”, a naročito protiv “domaćih nesposobnih lopova, koji pola veka upropašćavaju zemlju”. Narod je u Sirizi video nadu. Danas, mnogi se pitaju da li je to uopšte bila politika sa jasnom strategijom i ciljevima, kad već u praksi nikako nije bila beskompromisna. Aleksis Cipras je seo za sto i pregovarao sa mrskim kreditorima i čelnicim EU. Delovalo je da čini ustupke i gazi sopstvena predizborna obećanja. Činilo se da će do dogovora doći, pa bi vidljiva nedoslednost verovatno bila oproštena. Ciprasova “bomba” sa referendumom i napuštanjem pregovora, koja je zatvorila banke, uvela građane u stanje panike i zapretila haosom, izazvala je novi talas masovne razočaranosti. Opet su političari, makar i tako omiljeni kao Cipras, pokazali da nisu dorasli zadatku. Narod je ponovo ostao sam! Treba da odluči o budućnosti zemlje. Podeljen i neodlučan, bombardovan uzajamnim optužbama vlade i opozicije, Ciprasa i Brisela, levičara i desničara, svetskih ekonomskih eksperata koji teoretišu o “otporu Grka do poslednjeg evra”, onih koji su za evro i sve manje onih koji prizivaju drahmu. Sve je jasno, samo se ništa ne zna. Deluje da će strah od nepoznatog nadvladati tradicionalni grčki inat velikima i nedodirljivima. Lako je busati se u grudi, i elaborirati o “makroekonomskoj strategiji” kada nisu tvoja deca u pitanju. Birališta su otvorena u sedam, a zatvoriće se u 19.00 časova. Na 19.159 biračkih mesta odrediće se sudbina Grčke. Da bi referendum bio validan, potrebno je da izađe i glasa više od 40 odsto birača. Potrebna je prosta većina, plus jedan glas. Troškovi referenduma će iznositi 20 miliona evra. Niko nije izračunao koliko bi vremena bilo potrebno da se ta količina para izvuče iz bankomata po dnevno dozvoljenom limitu od 60 evra, koliko se danas može podići u Grčkoj.
Pročitajte još:Gardijan: Sukob Sirize „sa vladarima evrozone“ oblikovaće budućnost EvropeČetiri scenarija grčkog raspleta
Izvor: Večernje novosti

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA