Pravda

Piše: Đoko Kesić  Nisam siguran da to tako eksplicite od nas zahteva Brisel, a ako i zahteva ne verujem da mi na to moramo da pristanemo. Naša sumnja počiva na činjenici da mnoge, čak i gigantske firme na zapadu nisu privatizovane, naprotiv u državnom su vlasništvu poput moćnog Dojč telekoma i mnogih drugih. Mnoge banke u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj pa čak i u SAD u vreme krize koja je počela 2007. podržavljene su. Vreme liberalnog kapitalizma je mrtvo, živi jedino u Srbiji. Jedno je sigurno u Srbiji je u toku finalizacija njenog porobljavana i pljačke inicirane još 2 000. Veoma šturo i u pola glasa, stidno da se ne čuje daleko, iz tehničke vlade je saopšteno da će Komercijalna banka biti uskoro privatizovana i da su se za četvrtinu državnog vlasništva srpske fabrike lekova „Galenika“ na tenderu javila tri kupca. Dan kasnije opet iz tehničke vlade u Nemanjinoj 11 oglasili su se neimenovani stručnjaci koji tvrde da će Srbija ubrzo morati privatizovati EPS, vodovod i državno vlasništvo u Vodama Srbije, Telekom, osiguravajuće kuće,... sve ono što zovemo javna preduzeća. Objašnjenje zahteva iz EU:To je jedini način da se spreči korupcija u Srbiji. Fantastično, kakav Diznilend! Kakva poniženja: Uzećemo vam sve iz ruku kako bi prestali krasti! Premijer Vučić pre nekoliko godina je objasnio „suštinu“ našeg sunovrata: Mi ne umemo da vodimo velike sisteme, treba ih privatizovati, objasnio je premijer. Ovakva objašnjenja takođe su ponižavajuća. Jer mnogi Srbi upravljaju uspešnim firmama na Zapadu, ali naši politički lideri ne žele da kažu punu istinu – zbog čega nemamo uspešne direktore javnih preduzeća u Srbiji. Odgovori su jednostavni. Na Zapadu, gde su Srbi uspešni, postoji pravna država i poštuju se zakoni. U neuspešnoj Srbiji nema pravne države, a direktori koji pljačkaju i upropaštavaju javna preduzeća, kao i vođe političkih stranaka koji ih postavljaju – nikom ne odgovaraju. Najsvežiji primer su biši direktor EPS Aleksandar Obradović kao i gospođa Mila Jezdimirović bivša direktorka kompanije Dunav osiguranje. Direktor EPS je nameštao tendere, bahato trošio državni novac, kupovao skupe automobile i samo je smenjen. Mila Jezdimirović, po nalazima krim policije što je tužilaštvo i prihvatilo, u vreme njenog direktorovanja Dunav osiguranjem, javno preduzeće je opljačkano, navodno, za 36 miliona evra. Bila je izvesno vreme u pritvoru, sudski proces još traje, a gospođa Mila navodno stoluje u jednom ministarstvu kao ekspert za neke radnje? Ima sličnih primera do neba, ali nikoga oni ne interesuju, državu su pljačkali „njihovi mangupi“ a njihovi lideri opet upravljaju zemljom. Posle svega ili na samom početku – ključno pitanje je gde će to Srbija završiti sa ovakvom logikom? Odgovor je jednostavan, završiće na prosjačkom štapu. Ostaće samo puki siromah koji je za mali novac dao svo svoje bogatstvo, pa će na kraju od toga ubirati sitni porez i beznadno posmatrati kako od nekad njenih cementara, hidrocentrala, banaka, voda,... ekstra profit odlazi iz zemlje da bi ga reinvestirali u neke tuđe projekte. Pođimo redom. Nagradno pitanje od milion dolara je: Zbog čega Mlađan Dinkić zbog svih svojih političkih i privrednih promašaja i kiparskog novca koji je ispario pod njegovom palicom, nije na robiji nego je u Upravnom odboru Zberbanke? Odgovor je jednostavan. Dinkić je zadužio međunarodni finansijski sistem, jer je odmah pošto je DOS 2 000. došao na vlast, uništio ili privatizovao velike državne banke. Na kraju treba da se razumemo, raspad SFRJ, kao i docnije bombardovanje Srbije nisu se desili zbog ljudskih prava i ugroženih Šiptara. Sve je urađeno zbog interesa multinacionalnih korporacija i njihovih banaka. Finale te beskrupulozne operacije je upravo počelo. Evo, Komercijalna banka, najuspešnija banka u Srbiji, gde je država većinski vlasnik sa 42 odsto (35 odsto vlasništva drže Evropska banka za obnovu i razvoj, a ostatak neki nemački i švedski finansijski fondovi) biće privatizovana 2017. Šta će se dogoditi posle? Ono što doživljavamo svih prethodnih godina u decembru, inostrane banke iznesu svoju dobit od oko 3,5 milijardi evra u svoje matične zemlje a Srbija se redovno nađe u finansijskom kolapsu. Taj novac neće biti investiran u nova radna mesta u Srbiju, nego u neke druge zemlje. Premijer žali što nije prodao Telekom. Kaže daju nam dobru cenu! Daju naravno, zaradiće na Telekomu za dve godine koliko bi ga nama platili. Uzmimo primere pijaće vode i Elektroprivrede Srbije. Voda za piće u bliskoj budućnosti biće skuplja od nafte. Rezerve kvalitetne vode u Srbiji nisu male, imamo je više nego nam je potrebno. A tek ukoliko bi poštovali ekološke zakone imali bi je mnogo više. EPS je svakako posebna priča. Sve što imamo vredno u ovom velikom sistemu napravljeno je još u vreme SFRJ. Posle četrdeset godina Kinezi nam grade jednu termoelektranu. Zbog čega Srbija nije ulagala u elektro privredu? Mnogi su širili priču da nam to nisu dozvoljavale Nemačka, Francuska,SAD,..? Smešne su to priče. Čak da nam to ne „preporučuju“ pomenute sile, zna li Srbija svoj interes. Trebalo bi svakako da zna, da su je vodili ljudi s državničkom vizijom. Jer kad bi Srbija iskoristila svoje hidro i termo potencijale postala bi najveća energetska sila u ovom delu Evrope. Srbija to iz nekih razloga ne koristi. Pouzdano se zna da je Srbiji jedna ozbiljna zemlja iz EU nudila da kreditira izgradnju velike termoelektrane snage dva puta po 350 megavata plus još šest protočnih hidrocentrala na Drini, na granici s Republikom Srpskom, ukupne snage skoro 500 megavata. Ceo posao bi radile domaće firme, osim onih stručnih. Kredit bi se otplaćivao tako što bi kreditori raspolagali određenom količinom struje na ugovoreni period. Srbija to nije prihvatila. Neobjašnjivo, ali tako je! Zbog čega? Da li je odgovor na ovo važno pitanje u diktatu koji je upravo stigao iz Brisela da bi se u velikim javnim preduzećima suzbila korupcija? Poražavajuće iz nekoliko bitnih razloga. Zar Srbi nemaju snage da poštuju zakone, da sankcionišu krađe i razbojništva koja su se do sada odvijala javno i u prisustvu vlasti? Zar vlast ne vidi koju cenu plaćamo za tu pljačku? Da li je naša politička elita svesna da će stati pred sud pravde i istorije zbog ovih i sličnih činjenja i nečinjenja? Uostalom, do 2017. ima dovoljno vremena. Dovoljno da se u stručnoj javnosti otvori javna debata da li ispunjavati baš sve, a naročite ove, diktate koji stižu iz Brisela. Ako stižu? Za kraj reč dve o Galenici. Poslednja srpska fabrika lekova urnisana kriminalnim radnjama, pljačkama, otimačinom sve za lična bogaćenja i sve pod komandnom palicom još živih i aktivnih političara! Vlada je raspisala tender za prodaju državnog dela u Galenici, dakle Srbija definitivno ostaje bez svoje fabrike lekova? Ozbiljna i odgovorna vlada bi se zamislila nad ovom dilemom, jer u pitanju je strateška odluka. I pitanje – hoće li neko i ima li nekoga u ovoj zemlji da stane na put pljački?Izgleda da nema. Treba dakle rasprodati sve što imamo da bi se obračunali s korupcijom. Baš neizmerno glupo. Izvor: Pravda