Rezultati istrage objavljeni su u utorak, a otkrili su da je pravo za eksploataciju uglja dobila kanadska kompanija "Envidity Energy ltd", na čijem čelu je upravo Klark, jedan od predvodnika NATO bombardovanja na Srbiju 1999. godine.
Klarkova kompanija podnela zahtev za dozvolu u avgustu
"Envidity" još mora da čeka da parlament odobri ugovor, pre nego što pristupi istraživanju. Neki stručnjaci smatraju da je dati prava na istraživanje na tolikom prostoru, u stvari praktično davanje monopola ovoj kompaniji da istražuje bogate rezerve uglja okupiranim terotorijama.
BIRN je kontaktirao "Envidity" da prokomentarišu ove tvrdnje. Iako su potvrdili da su dobili pitanja, nisu odgovorili do objave teksta. BIRN je takođe kontaktirao i Ministarstvo finansija na čiji je predlog Vlada odobrila zahtev ove firme. Ali, ni ministarstvo nije odgovorilo na pitanja vezana za potencijalni monopol. Kosovska energetska korporacija (KEK), javno preduzeće, koristi 10 do 11 miliona tona uglja, godišnje, da pokrije sopstvene energetske potrebe, što znači da su rezerve zemlje potencijalno dovoljne da potraju oko 1.000 godina. Vesli Klark komandovao je ratnom operacijom na okupiranim teritorijama dok je bio i zapovednik NATO od 1997. do 2000. godine. U svom poslednjem zadatku, kao zapovednik združenih snaga NATO u Evropi, poveo ih je do pobede na okupiranim teritorijama, "spasavajući 1,5 miliona Albanaca od etničkog čišćenja", kako je napisao u svojim memoarima. Penzionisani američki general ostaje heroj za kosovske Albance, a brojne ulice su dobile ime po njemu u Peći, Prizrenu, Vučitrnu i Uroševcu, kao i jedna auto-škola u Kosovom Polju. Kako je navedno u njegovoj biografiji na sajtu kompanije "Envidity", povukao se iz američke vojske posle 38 godina kao "general sa četiri zvezdice". Tokom 2004. godine, Vesli Klark je učestvovao u trci Demokratske stranke za predsedničku nominaciju, ali se povukao pošto je pobedio na primarnim izborima samo u Oklahomi. Klarka su smatrali potencijalnim kandidatom za demokratsku nominaciju 2008. godine, ali on je podržao Hilari Klinton. Posle njenog povlačenja, podržao je aktuelnog predsednika, Baraka Obamu. Izvor: BIRN/Blic
