Šta bi, uopšte, bilo "veliko iznenađenje" na predsedničkim izborima 2. aprila? Teško je sada zamisliti da kandidat opozicije može da pobedi Vučića, ali bi dovoljno veliko iznenađenje bilo i da bude drugog kruga. To bi svakako bio i veliki uspeh opozicije, bio to Saša Janković ili Vuk Jeremić, i dalo bi joj krila, što je ključni razlog zašto prvaci SNS toliko promovišu pobedu u prvom krugu.

Prema najnovijim istraživanjima, Vučićev rejting je stabilan na 52,3 odsto, što čini drugi krug i dalje realnim scenarijom, ali ne znači da Vučić neće i dodatno uvećati prednost. To potvrđuju i sagovornici, koji ističu da su, iako će kampanja biti veoma kratka, u narednih mesec dana mogući i veći poremećaji rejtinga kandidata od tih 2,3 odsto, koliko je Vučić trenutno iznad 50.

- U ovom periodu podrška učesnicima izbora može da se poveća ili smanji za do 5 odsto. Veća iznenađenja mogu da se dogode u slučaju velikih afera, ili ako kandidat vladajuće stranke završi neki veliki posao važan za državu, kao što je bio slučaj 2008. na parlamentarnim izborima - ističe Boban Stojanović, saradnik na Fakultetu političkih nauka (FPN). Te 2008. godine je DS zahvaljući poziciji stranke na vlasti tokom kampanje porastao za 11 odsto (potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i ugovor sa "Fijatom"), dok su radikali pali za nešto više od 10 odsto. Tada je profitirala vlast, a šta bi trebalo da se dogodi da profitira opozicija? To se dogodilo 2012. godine kada je Boris Tadić sa prednošću od 10 odsto uoči drugog kruga predsedničkih izbora izgubio od kandidata opozicije Tomislava Nikolića. To su bile personalizovane kampanje, kakva će biti i predstojeća, a tada gafovi kandidata ostavljaju veće posledice. - Tadić je izgubio prednost jer je "razbucao" vladajuću koaliciju i praktično izgubio podršku koalicionih partnera između dva izborna kruga. Nije Nikolić porastao u vreme kampanje, već je Tadić pao. Maženje krava takođe se nije svidelo njegovim biračima - kaže Srđan Bogosavljević iz "Ipsos stratedžik marketinga".

Karićeva "caka"

Kao opozicioni kandidat veliko iznenađenje je u kampanji 2004. godine napravio Bogoljub Karić, predsednik Pokreta snaga Srbije, čiji je rejting porastao za čak 12 odsto. Sagovornici objašnjavaju da je da je Karić u kampanju bio uložio veliki novac i da je dobro pogodio ciljnu grupu, te da je bio vlasnik ozbiljne TV stanice i da je za širu javnost bio uveliko prepoznatljiv. I tu dolazimo do "cake". Pitanje je koliko Jeremić i Janković, kao najozbiljniji kandidati opozicije, mogu da ponove Karićevo izborno čudo i na taj način svedu Vučića ispod 50 odsto i uteraju ka u drugi krug. Ciljne grupe Jeremića i Jankovića su znatno zahtevnije od one na koju je igrao Karić, a Janković pritom ima ogroman zadatak da postane prepoznatljiv biračima van velikih urbanih centara. Da li je to moguće, s obzirom na to da nas čeka izuzetno kratka kampanja?

Birači su umorni od izbora

Srbija će novog predsednika birati 2. aprila, a Boban Stojanović, saradnik na Fakultetu političkih nauka (FPN), smatra da tako kratak period za politički marketing odgovara i biračima i kandidatu vladajuće koalicije. Ali da, na određeni način, delimično može da odgovara i opoziciji. - Birači su već umorni od prečestih izbora i dosta im je kampanja. Aleksandar Vučić će odlukom o kratkoj kampanji značajno otežati opoziciji. Naime, potpisi treba da se predaju 20 dana pre održavanja izbora, što znači da imaju samo 10 dana za predaju potpisa. Ne računajući to, delimično i opoziciji odgovara kratka kampanja jer nemaju dovoljno novca za dužu, pa će sredstva sa kojima raspolažu lakše moći da rasporede u tako kratkom roku - kaže Stojanović. Izvor: Blic