Najnovije

SPECIJALNI SAVETNIK U SRPSKO-RUSKOM CENTRU: Lukašenko i neosvojiva beloruska tvrđava

Ubedljivom pobedom na predsedničkim izborima u Belorusiji i ogromnom podrškom od skoro 80 posto osvojenih glasova, Aleksandar Lukašenko je obezbedio sebi šesti mandat po redu. Izvesno, beloruski narod je većinski ponovo izabrao put nacionalnog ponosa, suvereniteta, političke i ekonomske stabilnosti, rekavši još jednom nedvosmisleno „ne“ maglovitim i neuverljivim obećanjima opozicionih političara koji su ponudili put u neku navodnu ružičastu budućnost.

Aleksandar Lukašenko (Foto: president.gov.by)

Piše: Vanja Vučenović specijalni savetnik u Srpsko-Ruskom centru “Majak”

Agresivna propaganda i raznorazni spin doktori, mahom oni zapadnački, koji su svih ovih godina bili angažovani na rušenju Aleksandra Lukašenka, tačnije beloruske države, nisu se pomerili sa početne tačke u realizaciji ovog zadatka.

Uprkos organizovanoj mašineriji koja je bila uperena protiv aktuelnog predsednika, čitava operacija svrgavanja Lukašenka praktično je bila predodređena na neuspeh.

Zašto Lukašenko nije laka meta za odstrel? Postoje dva osnovna razloga koji njegovu vladavinu čine sigurnom, moglo bi se reći i nedodirljivom.

Prvo, postoje opipljive činjenice i rezultati protiv kojih se ove grupacije, inače obučene za obaranje legalno i legitimno izabranih vlasti širom sveta, nisu mogle suprotstaviti. Standard građana Belorusije je dobar sa jasnom tendencijom porasta, za šta je zaslužna nacionalna ekonomija koja je postavljena na zdravim temeljima. Belorusija je država socijalne pravde. Belorusija je zemlja sa gotovo stopostotnom zaposlenošću, reč je o uređenom društvu u kome kriminala praktično i da nema. U ovoj državi vlada strogost, ali postoje i sistem i poredak kao i izražen javni moral.

Autor ovog teksta se i sam uverio u navedeno stanje, pošto je u nekoliko navrata službeno odlazio u Belorusiju. Kada govorite o Belorusima, onda govorite o ljudima koji iznad svega vole svoju Belorusiju i koji su duboko svesni uloge koju njihova zemlja ima na složenoj geopolitičkoj tabli tog dela sveta.

Radi se o narodu koji je nekoliko puta tokom 20. veka platio visoku cenu slobode podnevši ogromne žrtve kako bi tu slobodu i sačvao. Jasno je narodu Belorusije da svi oni koji im nude brza rešenja, ružičasta obećanja i perspektive, raznorazne demokratizacije i liberalizacije, to ne rade zarad boljitka Belorusije nego najčešće zarad ogoljenog ličnog interesa ili zarad interesa nalogodavaca koji se poslovično nalaze van granica zemlje.

Već otrcana fraza kako je važno da „diktator Lukašenko ode sa vlasti pa pa će sve biti bolje”, čini se da nije dovoljno ubedljiv argument. Mogli su Belorusi mnogo toga da nauče iz našeg srpskog primera iz 2000. godine i da lako shvate šta revolucije nadahnute obećanjima o svetloj budućnosti mogu na kraju da izrode. Ništa dobro sem rušenja i devastacije države, što i u beloruskom scenariu verovatno i jeste konačni cilj.

Kada govorimo o drugom razlogu koji predsedniku Lukašenku obezbeđuje sigurnost kao i ličnu autonomiju u pogledu projektovanja razvoja Belorusije u budućnosti, onda je to zasigurno geopolitički položaj ove države na istoku Evrope. Kao zemlja koja na zapadu graniči sa Rusijom sa kojom je prožeta mnoštvom istorijskih, duhovnih i ekonomskih veza ona ulazi u sferu prirodnih geopolitičkih i geostrateških interesa Rusije. Belorusija je danas i poslednji bastion odvraćanja NATO pakta od zapadnih granica Rusije.

Nakon Ukrajine, Rusija više ne može sebi dozvoliti luksuz nekog novog vršljanja u njenom obliženjem „dvorištu“. Zato se Belorusija i Lukašenko moraju sačuvati i od pomisli o mogućem ponavljanju nekog novog „ukrajinskog scenarija“, i to po svaku cenu. Ipak, u ovom trenutku ne postoji ta zemaljska sila koja bi mogla srušiti „belorusku tvrđavu“ sa takvim odbrambenim štitom u zaleđu.

Kada govorimo o odnosima i saradnji Srbije i Belorusije danas, onda bismo sa zadovoljstvom mogli konstatovati da su oni u današ na izuzetno visokom nivou. Tako bi trebalo da ostane i u budućnosti. Tradicija duboko prijateljskih odnosa postoji, za sve one kod nas koji su kratkog ili selektivnog pamćenja, još od davne 1999. godine i NATO agresije na našu zemlju.Tadašnji i sadašnji predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko, bio je jedini svetski lider koji je, budući svestan neviđene nepravde koja je naneta našoj zemlji, javno ponudio podršku i pomoć Srbiji i napaćenom srpskom narodu.

S druge strane, Belorusija nije priznala niti će priznati Kosovo, već će i na međunarodnoj pozornici u mnogim važnim pitanjima nastupati solidarno sa Srbijom, sledeći njene interese. To je, složićemo se, izraz prijateljstva i saradnje koji se u međunarodnim odnosima ne sreće često. Srbija nema mnogo iskrenih prijatelja. Baš zato, sebi ne bi smela dozvoliti luksuz da se prijateljstva sa Belorusijom olako odrekne.

NATO misli da Putin sprema jedan od ova 3 koraka za Belorusiju, više o tome pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda

 

Bonus video

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA