Prema Marićevim rečima, region će sa oduševljenjem dočekati „Senke“:

– U regionu će biti oduševljeni: serija u kojoj je Ante Pavelić prikazan simpatičan, trapav i lukav, koga su Srbi pokvarili. Najlepše prikazan muškarac je VMRO terorista, kao pravi heroj, i naravno da ga čuvaju krumpirani srpski žandarmi koje je moguće potkupiti, uplašiti… Oni su prikazani kao trgovci opijumom, ne pominje se njihov doprinos srpskoj kulturi, izvanrednoj arehitekturi koja je ostala…

Dodaje da su „Senke“ napravljene s namerom da se naša istorija izvrgne ruglu i da se Srbi prikažu iz današnje vizure probisveta, ratnih zločinaca, ubica i beskrupuloznih likova.

– Ni komunistička propaganda za vreme Tita nije zadirala u međuratno vreme i prikazivala ga kao doba razvrata, nemorala, narkomanije i poremećenih likova. Čak su i oni bili gospoda u odnosu na ove koji sada misle da nam otvaraju oči i otkrivaju neku novu istoriju. Osim što se u ovoj seriji falsifikuju istorijske činjenice, očigledno je sve to urađeno samo sa namerom da izazove veliku reakciju, kao što to rade produkcije na zapadu bez obzira na to što nema nikakve veze sa stvarnošću – ocenjuje Marić.

S druge strane, Dragoslav Bokan, reditelj i književnik, smatra da je javni servis puštanjem „Senki“ poslao jasnu poruku na koju, kako smatra, aktuelna vlast ne treba da ostane ravnodušna.

Marić: Šokirani smo bili kad smo u TV seriji koja prikazuje međuratnu Srbiju i Beograd shvatili da je to bila borba za šverc opijuma, ko će to raditi, da li VMRO, teroristička organizacija koja je ubila kralja Aleksandra, ili Beli Rusi. LJudi su šokirani, kao da je to bilo vreme Šarića, zemunskog i surčinskog klana… Da li je moguće da u to vreme kralja Aleksandra imamo gej-premijera generala Živkovića, koji je, između ostalog, optužen za gej-aferu sa Mikom Alasom. Kao da se sve dešava u savremeno doba…

Bokan: Jedna od važnih stvari za seriju je rodna frustracija javnog servisa koja ne može da kritikuje aktuelni režim, pa su našli načina da malo guraju Bjelogrlića i seriju u vrstu kritike sadašnjeg režima kroz priču o međuratnom dobu. Da sam na mestu režima, ne bih bio tako ravnodušan prema takvoj akciji RTS… Možda je ta žuta frakcija u RTS i želela da se bavi sadašnjim društvom, sadašnjom situacijom, vešto i lukavo nešto da se kaže o starletama, korumpiranim političarima i svemu što imamo i u seriji.

Marić: U seriji se prepliće neko koplje sudbine. Kakve to ima veze?

Bokan: Serija nije pravljena da objasni istoriju, ali tu je opet kriv RTS jer je prikazuje u 20 časova na Prvom programu, pa ljudi traže odgovore na istorijske probleme i pokušavaju da vide neke ličnosti iz međuratnog perioda, a ne shvataju da serija pripada žanru „Petparačkih priča“… Autori serije su spojili dve potrebe gledalaca – ekstremno komercijalne, a to su crna hronika i ezoterija. To je kao kad biste sada čitali novine u kojima je samo crna hronika, u kojima nema vesti.

Marić: Kao da su je komunisti pravili.

Bokan: Kad gledate seriju, nije vam žao što su pobijeni oni 1945. kad vidite kakvi su, ako su stvarno bili takvi. Kada je reč o „nacikonceptu“ i germanskim redovima i onome što se ovde pojavljuje, pre svega kroz simbol crnog sunca, koje je stavljeno i u špicu. U ovom obliku u kome je naslikano na isti način u čuvenom zamku koje su esesovci napravili za vaspitanje elite, baš takav znak, oni sami nisu vezivali za crno sunce iz antičkog vremena, koje se pojavljuje kao fenomen, već su ga zvali crni točak i više je bio ukrasni simbol u sali u kojoj se okupljalo 12 generala na način vitezova okruglog stola. Pošto je Treći rajh na neki čudan način bio magijska institucija, ne samo politička institucija, oni su davali veliki značaj tim stvarima. Šezdesetih se pojavljuju knjige tog čarobnjaka. Žak Beržijak i Luis Paul prave prvu popularnu priču o ezoteriji za domaćice i onda su se kasnije izrodile priče „Koplje sudbine“, „Ista linija“, Kastanede, Koelja, Dena Brauna… ezoterijske komercijale koja je uspela da uđe u bestseler.

Marić: Da li je to naša interpretacija istorije?

Bokan: Ovo je pokušaj da sve ono što se nije koristilo i o čemu se nije govorilo, da se sve strpa na jedno mesto i kroz bizarnost i ekscentričnost dođe do fascinacije gledalaca za koje nikad nisu čuli.

Marić: LJudi su oduševljeni i odmah su zaboravili i onu prošlu istoriju, o kojoj su malo šta znali, fascinirani ovom.

Bokan: Crno sunce se pojavljuje i vezuje za tu vrstu prikazivanja simbola iz zamka Vevelsburg, a to se pojavljuje tek 1945, i dakle ne postoji taj znak kao deo Tula društva u momentu kad se radnja serija dešava. To crno sunce, točak, a tek posle Drugog svetskog rata pojavljuje se ta vrsta veze.

Marić: Ovde imamo i masone koji prostitutkama seku glave ritualno.

Bokan: To je kao strip – na taj način se tretira kao petparačke priče, rade nemoguće i u tom apsurdu, tako i u „Senkama“ imamo sličan pokušaj. Ali kad daju preteranu ozbiljnost projekta, samo zbog političkih implikacija i zbog toga što serija jeste produkcijski pomak, i kada se uz to dodaju vrhunska glumačka imena… Gledalac može doći do iluzije da je Mustafa Golubić najsimpatičniji čovek epohe, što, naravno, da nije istina. Sviđa mi se što je Jugoslavija prikazana kao trula. Ima i šarma i istine, ali nema pozitivnih likova. Ko god se pojavi u seriji ovde je ili je lud ili pseudoezoterki, ili se trese od besa ili strasti, nadrogiran – to je problem crna hronika.

U pokušaju da čujemo i drugu stranu priče, ostali smo uskraćeni za komentare Dragana Bjelogrlića i portparola njegove producentske kuće, ali i RTS i direktora te kuće Dragana Bujoševića.

Istoričar Radoš LJušić kaže za Srpski telegraf da se od početka videlo da serija neće biti bazirana na istorijskim činjenicama, zbog čega je odmah odustao od gledanja.

– Prva epizoda, kao i kod „Nemanjića“, duboko me je razočarala i nisam dalje gledao. Najmanje tu ima istorije, a najviše fikcije. Svaka serija ovog tipa mora da ima realnu istorijsku potku, koja sasvim malo može da pobegne on nje. Naš narod vrlo malo poznaje svoju istoriju, pa mu zato svako može prodati šta hoće i kako hoće. Još nismo dorasli da napravimo kvalitetnu istorijsku TV seriju kao Britanci što su uradili o Tjudorima ili Francuzi o Napoleonu – poručuje LJušić.

Među istoričarima se moglo čuti tokom emitovanja „Senki“ da je serija i pravljena za gledaoce koji su vaspitani na osnovu klišea i stereotipa holivudskog filma, a najglasniji u osudi prikaza Belih Rusa i Srba bio je profesor i autor više knjiga o Belim Rusima Andrej Tarasjev.

Prema njegovim rečima, što je više puta isticao u medijima, podaci koji su dati u seriji i koji ostavljaju utisak su istorijski zapravo netačni.

– U Kraljevinu SHS nije stiglo 100.000, nego manje od 50.000 Rusa, Kozaka je stiglo manje od 5.000. Ruska emigracija nije vojna rulja niti su radili šta su hteli. Sasvim sigurno Kozaci nisu bili naoružana rulja koja je radila šta je htela dok je kralj Aleksandar žmurio – isticao je Tarasjev.

Osvrt na seriju Dragana Bjelogrlića nedavno je za jedan beogradski list dao i Aleksandar Karađorđević, komentarišući „žestok obračun kralja Aleksandra i princa Đorđa“.

– Taj navodni sukob je potpuno iskonstruisan. Promena naslednika prestola bila je završena i pre nego što se moj deda vratio u Beograd iz Sankt Peterburga, gde je bio u vojnoj školi. Slučaj princa Đorđa bio je tragedija, a pomenuti TV serijal svakako ne bi trebalo da bude izvor na osnovu kog bi trebalo da se rekonstruiše istorija da bi se prilagodila nečijim željama u sadašnjosti – zaključio je prestolonaslednik.

Kablovski kanal TOP, koji je preuzeo Dragan Đilas, na sve moguće načine pokušava da dobije prava za emitovanje naredne sezone „Senki nad Balkanom“. Sam kreator serije Dragan Bjelogrlić je istakao da za drugu sezonu ima tri ponude i da mu je žao što je ponuda RTS najslabija.

Prema pisanju beogradskih medija, Đilas nije štedeo sumu koju je ponudio za „Senke“, a glavna ideja je da na ovom kanalu, koji pripada mreži SBB, pušta svoje propagandne spotove upravo tokom emitovanja hit domaćih serija, kao što su „Ubice mog oca“ i „Senke nad Balkanom“, a koje su na javnom servisu skoro oborile rekorde gledanosti.

Dejan Mirović, koji se bavio proučavanjem istorije tog doba, kaže da su posle 1948. vidljivi tragovi rusofobije.

Mirović: Naši ljudi kada žele da se dopadnu Englezima i Amerikancima, to smo pričali, i kod Đilasa imate tu varijantu, pljuju Ruse i misle tako da će lukrativno prodati tu seriju verovatno negde na zapadu ili u regionu, što ste rekli… Mislim da je to vrlo nekorektno ne samo sa istorijske tačke gledišta nego dokazuje onu tezu Dostojevskog da je srpski narod ipak okrenut ka Rusiji, a srpske elite potpuno od najnižih do najviših okrenute ka zapadu.

Marić: Pa evo Čeda Jovanović je ovih dana rekao šta da radimo sa ovim ludim Srbima koji vole Ruse bez razloga, a EU nam pomaže i otvara radna mesta, uvozi i izvozi robu, a Rusi nam ne daju ništa, a mi ih volimo.

Bokan: Ruske pare koje nam daju nisu realnost, a američke pare koje nam ne daju su realnost.

Da domaća kinematografija i dalje čeka dobre i verodostojne prikaze naše slavne istorije, ukazuje i prva epizoda serije „Nemanjići – rađanje kraljevine“, koja je javnost podigla na noge. Istoričar Predrag Marković je ocenio da nas je početak serije posramio uz opasku da srednji vek na bioskopskim platnima i televizijskim ekranima u Srbiji kao da je uklet jer za njega nema dileme da je promašen duh vremena u epizodi koja najavljuje „Nemanjiće“.

– Svi su očekivali da će najskuplji projekat u srpskoj kulturi posle filma „Sveti Georgije ubiva aždahu“ biti novi početak kako može da se na savremeni način prikaže jedna od najvažnijih evropskih dinastija srednjeg veka, ili kako su, recimo, Hrvati od polupoznatih kraljeva uspeli da naprave pitu – istakao je Marković.

Kim DŽong Un iznenadio je ceo svet novom naredbom, a više o tome možete pročitati OVDE.

Izvor: republika.rs