Piše: Ivan Danilov, RIA Novosti
Kad se panika malo stišala, eksperti iz celog sveta počeli su da se bave pitanjem: ako se Vašington zaista odluči da otseče kineske kompanije od američkog tržišta akcija – neće li od te mere više nastradati same Sjedinjene Države?
Suštinu planova Bele kuće razotkrila je novinska agencija Rojters:
„Trampov administracija razmatra mogućnost delistinga kineskih kompanija sa američkih berzi akcija. Ovo su otkrila tri izvora upoznata sa situacijom. A to će dovesti do radikalne eskalacije trgovinske napetosti između SAD i Kine. Prema tvrdnji dva izvora, taj korak biće deo širih napora Vašingtona za ograničavanje američkih investicija u kineske kompanije“.
Akcije i vrednosni papiri kineskih kompanija odmah su krenuli nadole. Na primer: akcije giganta elektronske trgovine – kompanije Alibaba – srozale su se za više od pet odsto. A to je u tržišnoj vrednosti kompanije minus od 20 milijardi dolara.
Slične gubitke imale su i druge velike kineske kompanije (JD, Baidu...). Ali, sve će biti mnogo ozbiljnije ako SAD zaista pokušaju da sa kineskom ekonomijom urade ono što su posle 2014-te pokušale sa ruskom. Bez uvođenja ičega sličnog „krimskim sankcijama“.
Naravno, za opravdanje će Vašington možda objaviti da udara na kinesku ekonomiju zbog „gušenja demokratskih protesta u Hongkongu“.
Plan koji `vrte` američki mediji pretpostavlja dvostruki udar po kineskom biznisu i ekonomiji u celini.
Reč je o nameri da se kineske kompanije liše mogućnosti da uzimaju kredite kod američkih investitora i da privlače akcionarski kapital (preko IPO ili listinga) na američkim berzama akcija.
Ako sve krene po tom planu, Vašington će sprečavati svoje investicione i penzijske fondove da ulažu u kineske firme, a i da izigravaju zabranu preko berzi Hongkonga i(li) Frankfurta.
Kapitalizacija 156 najvećih kineskih kompanija, čije akcije se kotiraju na američkim berzama, procenjuje se na 1,2 triliona dolara. A njihov gubitak od primene „Trampovih ograničenja“ bio bi u naredne četiri godine 1,6 triliona dolara.
Može se nekome učiniti da je Tramp konačno našao slabu kineske ekonomije u koju može udariti bez naročitog rizika po SAD. Međutim, nije tako.
Američki, kao i evropski investitori, ne ulažu u Kinu iz ljubavi.
U SAD je referentna kamatna stopa izuzetno niska, a u EU čak `negativna`, pa američki investicioni fondovi (uključujući i penzijske) svoj novac mogu profitabilno ulagati samo u Rusiju i Kinu i još nekoliko manjih zemalja.
Ovo znači da će Trampov prinudni patriotizam kod američkih investitora teško naći na odobravanje. I, naći će načina da skriveno ulažu u Kinu.
A Peking će svoje kompanije preusmeriti na evropske berze i sugerisati im da emituju obveznice u evrima, švajcarskim francima i juanima, što će samo ubrzati proces dedolarizacije i stvaranja finansijske infrastukture nezavisne od SAD.
Zato Ministarstvo finansija SAD saopštava da tako radikalne mere zasad ne planira.
Hiljade Škota izašlo je danas na ulice Edinburga u znak podrške nezavisnosti od Velike Britanije. Pročitajte OVDE još detalja.
Izvor: fakti. org
