Redovna godišnja analiza ove međunarodne nevladine organizacije koja se bavi ljudskim pravima u svetu obuhvatila je, između ostalih, i države u regionu: Srbiju sa Kosovom, BiH, Hrvatsku, ali i Mađarsku i Grčku. Ako zemlje bivše Jugoslavije, prema tom izveštaju, povezuju slične unutrašnje nevolje, širi region deli gotovo isti spoljašnji problem - migranti i azilanti i odnos prema njima. Preciznije rečeno, zamerke Hjuman rajts voča Beogradu, Prištini i Sarajevu kao da su prepisivane kada je reč o vladavini prava, slobodi medija i procesuiranju ratnih zločina. Generalna ocena u najboljem slučaju je "mali napredak". S druge strane, ova organizacija nije štedela ni zemlje EU u regionu, pa tako u izveštaju kritikuje njihov nehumani odnos prema migrantima i azilantima, a posebno se apostrofiraju Hrvatska, Mađarska i Grčka. Ovo su najzanimljiviji detalji analize Hjuman rajts voča za zemlje u regionu.

GRČKA

Nehuman odnos prema izbeglicama

Grčka je nastavila da prima veliki broj azilanata, ali nije adekvatno zaštitila njihova prava. U avgustu UN komitet protiv torture kritikovao je politiku grčke vlade, povezanu sa sporazumom EU i Turske o blokiranju azilanata koji dolaze na egejska ostrva sa kopna.

Počev od avgusta, naglo se povećao broj dolazaka na ostrva, što je dovelo do nehumanih i ponižavajućih uslova u prepunim ostrvskim kampovima. U vreme pisanja izveštaja 37.000 azilanata, većinom žena i dece, bilo je na ostrvima, uključujući više od 33.400 u kampovima namenjenim za smeštaj oko 6.200 ljudi.

HRVATSKA

Revizija istorije i nasilje nad migrantima

Prema podacima hrvatskog MUP-a, u prvih osam meseci 2019. godine registrovano je 11.813 migranata i tražilaca azila, uglavnom iz Avganistana, Pakistana i Turske. Taj broj se povećao za više od 8.600 u poređenju sa istim periodom 2018. godine. U tom periodu 974 ljudi zatražilo je azil, a vlasti su odobrile 71 zahtev. Hrvatska je izvestila da je blokirala ulazak u zemlju 9.487 ljudi u prvih osam meseci 2019. Bez obzira na verodostojne izveštaje tokom godine o ilegalnom i nasilnom vraćanju migranata preko granice u Bosnu i Srbiju, kršeći EU zakon o migrantima i ljudskim pravima, Hrvatska nije snosila posledice od EU institucija. Hrvatska predsednica priznala je u decembru 2018. godine na švajcarskoj televiziji da se sila ponekad koristi, ali je kasnije povukla reči.

U januaru je projekat sećanja na Holokaust koji vodi evropski univerzitet utvrdio da je istorijski revizionizam u Hrvatskoj među najvišim u Evropskoj uniji. Tokom godine u kojoj je bilo nekoliko nasilnih napada na hrvatske Srbe, hrvatska ombudsmanka i grupe civilnog društva su izrazile nezadovoljstvo zbog klime netolerancije prema manjinama. Između januara i septembra 2019. godine nevladine organizacije registrovale su 39 slučajeva procesuiranja ratnih zločina protiv 59 optuženih pred sudovima u Hrvatskoj.

SRBIJA SA KOSOVOM

Dobri s migrantima, pretnje novinarima

Mali napredak u zaštiti ljudskih prava u 2019. Procesuiranje ratnih zločina u srpskim sudovima bilo je sporo i uglavnom bez neophodne političke podrške. Sistem azila je i dalje sa dosta nedostatka. Situacija sa novinarima ostala je nejasna, uz napade i pretnje za izveštavanje o osetljivim temama. Pregovori Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije ostali su blokirani. Od januara do kraja avgusta Srbija je registrovala 6.156 osoba koje su izrazile nameru da zatraže azil, a 4.715 ljudi u istom periodu 2018. godine. Međutim, samo 161 osoba je formalno zatražila azil. Većina tražilaca azila i migranata smešteno je u 16 centara širom Srbije.

U julu Zana Cimili, novinarka N1 na Kosovu, bila je anonimne pretnje smrću na društvenim mrežama gde joj je nepoznata osoba poručila da ima “životnu želju da ubija Albance, čak i albansko dete”. Ta osoba je uhapšena sutradan, a istraga je bila u toku tokom pisanja ovog izveštaja.

Slobodan Georgiev, urednik BIRN-a, u aprilu je primio pretnje nakon videa koji je označio njega i druge nezavisne novinare kao izdajnike. Harlem Desir iz organizacije za bezbednost, saradnju u Evropi osudio je video i naveo da prikazivanje novinara kao izdajnika može ugroziti njihovu bezbednost.

BiH

LGBT prajd u senci diskriminacije

U BiH u 2019. viđen je mali napredak u zaštiti ljudskih prava. Tome je doprinelo održavanje prve LGBT parade iako se lezbijke, gejevi, biseksualci i transrodne osobe i dalje suočavaju sa diskriminacijom i nasiljem. Država ne uspeva da zaštiti ni žene od rodno zasnovanog nasilja niti je većina vinovnika odgovarala. Sloboda medija ostaje kompromitovana dok je procesuiranje ratnih zločina sporo.

MAĐARSKA

Rušenje demokratije i nasilje prema azilatnima

Mađarska vlada nastavila je da ruši demokratske institucije i vladavinu prava. U novembru je vlada predložila izmene upravnim sudovima koje bi omogućile državnim institucijama da podnose žalbu na nepovoljne odluke upravnih sudova Ustavnom sudu, gde je većina sudija bliska vladajućoj stranci. To bi moglo uticati na pitanja poput korupcije, izbora i ponašanja policije. U junu je vlada obnovila napade na akademsku slobodu uvođenjem zakona koji je odobrio parlament, a koji povećava državnu kontrolu nad najvećom i najstarijom akademskom institucijom u Mađarskoj. Zakon daje veći uticaj vladi na naučno istraživanje i finansiranje. Mađarske vlasti nastavile su da ograničavaju broj azilanata kojima je dozvoljeno da uđu na graničnim prelazima na jednu ili dve porodice koje traže azil nedeljno, ostavljajući hiljade u lošim uslovima u Srbiji. Prema procenama UNHCR-a, do početka septembra u dve tranzitne zone bilo je zadržano više od 300 ljudi, od kojih oko 170 dece. Nasilno vraćanje azilanata u Srbiju ostaje problem.

Napetost između Srba i Albanaca, pretnje novinarima

Dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU zamrznut je u novembru 2018. godine nakon što je Srbija blokirala ulazak Kosova u Interpol. Kao odgovor, Kosovo je podiglo na 100 odsto takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Otkrivanje odgovornih za teške ratne zločine tokom 1998. i 1999. godine na Kosovu sporo napreduje. Novinari su bili meta pretnji i zastrašivanja, a procesuiranje zločina nad novinarima je bilo takođe sporo. Napetosti između Srba i Albanaca su nastavljene, pogotovo na severu. Romi, Aškalije i balkanski Egipćani i dalje su suočeni sa diskriminacijom.

Pročitajte OVDE   zašto još nismo kupili S-400 iako imamo pare.

Izvor: Blic