O Jasenovcu je moglo da se govori, ali je tabu bila svijest o Jasenovcu i to je suština. Govorilo se o Jasenovcu, ali je pominjanje bilo po čisto ideološkom ključu. Ne može se shvatiti ko je žrtva, a naslućuje se ko je bio zločinac (NDH, ustaše), žrtve su zamagljene, ili se preciziraju tako da se ne pominju Srbi. Dosta je pominjan film „ Deveti krug“ Franca Štiglica iz 1960. koji govori o zagrebačkom Hrvatu koji želi da spase Jevrejku. Zatim „Crvene ptice“ gde grupa partizana pokušava da se probije iz logora, a na čuvenom „Kamenom cvetu“ umesto imena žrtava i počinilaca, stoje stihovi Ivana Gorana Kovačića iz poeme „Jama“ …Sve su to činjenice koje stoje kad govorimo o Jasenovcu, ali po ideološkom ključu“, objašnjava Bojan Arbutina, istoričar, doktorand na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, odsjek Istorija, u emisiji „Srpski svijet“ na Nacionalnoj IN4S televiziji.
„ Teško je jednim filmom obuhvatiti sve. To je bio nezahvalan zadatak za producente i reditelja. Jasenovac za naše ljude znači kao istorijska činjenica (postojao je logor), ali našim ljudima znači i stradanje. Kako to sve staviti u jedan film? Film je imao jedan nezahvalan momenat da se drži jedne priče i kroz nju da obuhvati sve što se dešavalo od Zemuna do Zagreba i od Dalmacije do Drave – maltene sva Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srem u Srbiji, manje – više u grubim crtama je.. Drago mi je da je film ostavio prostor za druge filmove, za koje se nadam da će ih biti“, kometarisao je aktuelni film „Dara iz Jasenovca“ Stefan Radojković, istoričar, doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsjek Međunarodni odnosi.
U vrlo živom razgovoru, ova dva istoričara nam otkrivaju mnoge zvanične podatke, iznose problematiku sa kojom se susreću, planove Muzeja žrtava genocida, na kome su angažovani kao naučni saradnici, ali govorili su i o ličnim iskustvima uz mnogo zanimljivih činjenica i poređenja.
„Treći Rajh očekuje od NDH da reši jevrejsko i romsko pitanje. Međutim, jedino u NDH, se dešava pogrom Srba, što je nerazumljivo oficirima Vermahta – zašto NDH pokušava da uništi jednu trećinu svog stanovništva. Nemcima treba stabilan Balkan, i to ne iz neke ljubavi prema Srbima“, otkriva nam istoričar Bojan Arbutina, koji u emisiji iznosi potresno iskustvo svoje porodice sa Korduna iz Drugog svjetskog rata i podatak da mu je stradalo 77 članova porodice u sistemu logora Jasenovac, te da mu je porodica izbegla iz Vrginmosta u „Oluji“.
Navode imena i iskustva, preporučuju literaturu i filmove, pokušavaju da objasne otkud takva atmosfera zla koja je prethodila paklu NDH, ali i daju odgovor na pitanje : koje je to naše nikad više?
Stefan Radojković kaže:“ Razmera zločina ’90– ih nije jednaka onoj iz ’40- ih, jer su ljudi ipak nešto naučili. Naše „nikad više“ je Republika Srpska i Republika Srpska Krajina.
Mara Počuča, Marko Bošković, Anka Ilišević – samo su neka od imena čije sudbine možemo čuti u ovoj emisiji sa Gordanom Janićijević.
Čućemo i za istorijsko zanemarivanje stradanja Srba iz Srema, ali i o novokosovskom stradanjuod 1999. naovamo
Preporučujemo ovu aktuelnu temu koja će vam potpuno dati nove poglede na zločine u NDH, gdje je 70 odsto srpskog stanovništva stradalo na kućnom pragu, a 30 procenata u logorima, prvenstveno u Jasenovcu i Jadovnu.
„Jevreji su počeli da popisuju svoje žrtve 1953. a mi 1995“ – i tu leži problematika brojeva. Međutim, ova dva stručnjaka iznose i brojeve zasnovane na naučnim metodama i zaključuju „ Za genocid je prvenstveno bitna namera, a ne broj“.
Zašto je smanjenje broja stanovnika krajnji cilj, saznajte OVDE.
Izvor: IN4S
