Trgovinski ugovor prerastao je tako u fijasko i istinsku diplomatsku krizu. Ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan, koji govori o "nožu u leđa", ističe s tim u vezi brutalnost i nepredvidivost delovanja nove američke administracije, po principu po kojem je, kako kaže, radio i Donald Tramp. Besan je bio i francuski ambasador u Vašingtonu koji je na američkoj televiziji preneo ogromno razočaranje Francuza.
Ovdašnji komentatori naglašavaju da je na ovaj način faktički prekinut "medeni mesec" između DŽoa Bajdena, s jedne strane, i Francuske, ali i EU, s druge. Francuska želi da ovaj incident iskoristi za to da se Evropa u budućnosti još više osloni na sopstvene snage i da više ne zavisi od SAD. Makron je o tome govorio preksinoć s Merkelovom na radnoj večeri u Jeliseju, ali problem je u tome što ona uskoro odlazi s vlasti.
Američka administracija ističe da je Francuzima najavila da će doći do prekida ugovora, ali iz Ke d'Orseja naglašavaju da to nije istina. Ministarku vojske Florans Parli je, kažu u Parizu, njen američki kolega informisao svega nekoliko sati pre nego što je sporna odluka obelodanjena.
Šef diplomatije SAD Entoni Blinken je pokušao da ublaži stvar, ističući da je Francuska vitalni partner njihove zemlje. Ali, to ništa nije promenilo. Ovakav nivo ljutnje u Parizu dugo nije viđen. Govori se o "pogaženoj reči". Iz protesta, francuski ambasador u Vašingtonu je ekspresno otkazao jedno gala-veče koje je trebalo da bude održano u ambasadi.
Šteta je ogromna, radi se o 56 milijardi evra. U Francuskoj ističu da se na ugovoru radilo pune dve godine, od 2014. do 2016, a da od tada, već punih pet godina, traju prenos tehnologije i obuka. Bilo je predviđeno da se na ovaj način utvrdi strateška autonomija za sledećih 50 godina. U Šarburu, tim povodom, već pet godina boravi 120 australijskih porodica, dok su se francuski stručnjaci isto tako privremeno nastanili u Adelaidi.
Geopolitičari naglašavaju da to ništa nije čudno i da Amerikanci, kada su im u pitanju lični interesi, ne prezaju ni pred čim, pa ni pred tim da značajno pokvare odnose sa istorijskim saveznikom.
Dizel '’nuklearke'’
Australijanci su, navodno, hteli nuklearne podmornice, a ne na "dizel" pogon, one koje mogu i mesec dana da ostanu pod vodom a da ne izranjaju svakih nedelju dana, ali u Francuskoj naglašavaju da su sami to tražili i da bi dobili i nuklearke, da su to hteli.
Strah da bi pakt mogao da izazove rat sa Kinom
SAD i Velika Britanija suočavaju se sa sve većim međunarodnim kritikama zbog novog bezbednosnog pakta potpisanog sa Australijom. Dogovor, na koji se gleda kao na pokušaj suprotstavljanja Pekingu, izazvao je bojazan da bi mogao "dozvati" Kinu u rat, koja opet, sa svoje strane, optužuje tri sile da imaju "mentalitet hladnog rata".
Kineski državni list "Global tajms" upozorio je da će australijski vojnici verovatno biti "prvi koji će poginuti" u kineskom "kontranapadu". No, australijski ministar odbrane Piter Daton zanemario je reakciju Pekinga:
- Sa susedima u Indo-Pacifiku osiguravamo trajni mir, a ova saradnja ga čini sigurnijim regionom. To je stvarnost i nikakva propaganda ne može odbaciti činjenice.
Britanski savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Lavgrouv opisao je pakt kao "duboku stratešku promenu". On smatra da je pakt "možda najznačajnija saradnja u svetu u poslednjih šest decenija".
Istovremeno, Vašington je pokušao da uguši bes u Parizu zbog pakta.
- Postoji niz naših partnerstava koja uključuju Francuze i neka partnerstva koja ih ne uključuju. A i Pariz ima partnerstva sa drugim zemljama koje ne uključuju nas. To je deo načina na koji funkcioniše globalna diplomatija - poručila je Bela kuća.
Kako je ceo puk izginuo u sopstvenom minskom polju, pročitajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
