Najnovije

PAJOVIĆ: Svetska glad i ukrajinska pšenica kao moneta za potkusurivanje

Strah od moguće nestašice hrane, drugim rečima strah od gladi, kao da je zavrteo um zapadnih političara. Ipak, do panike je još daleko, iako se s vremena na vreme pojavljuju izjave protkane histerijom. Analitički um će se uvek zapitati: da li je to istinski strah ili je u pitanju politički mizanscen.

Foto: Jutjub

Piše: dr Ivan Pajović

Ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok predviđa globalnu glad. Ovo je zvanično izjavila na sastanku ministara inostranih poslova zemalja G7. Moguće da ona samo izaziva lažnu paniku kako bi se druge zemlje „sedmorke” aktivirale i pomogle da se deblokiraju luke na Crnom moru i iz Ukrajine izveze 20 miliona tona pšenice.

Uopšte, uočljivo je kako se mnogi političari na Zapadu mnogo brinu o ukrajinskoj pšenici, čak i američki predsednik Bajden. Zar je moguće da su se svi zabrinuli zbog moguće gladi? Ili je u pitanju neki drugi razlog…

Reklo bi se da Amerika i Evropa već imaju uskladištenih žitarica dovoljno makar za ovu godinu, a ukrajinska pšenica im je potrebna iz nekih sasvim drugih razloga. Takvih razloga moglo bi biti makar tri.

Prvi razlog – pšenica bi predstavljala deo plaćanja Ukrajine za pomoć koju joj je do sada uputio Zapad, pre svega u oružju. Drugi razlog – ni SAD, ni EU ne žele da se Rusija domogne te pšenice. Treći razlog – zemlje Azije i Afrike, pri ovakvim svetskim okolnostima, osetiće veliku nestašicu hrane, pa bi im „zapadni partneri” priskočili u pomoć, prodajući ukrajinsku pšenicu.

Na čuđenje mnogih eksperata, zabranu izvoza žitarica stavila je Indija. Ova zemlja je drugi po veličini proizvođač pšenice, proizvodi 108 miliona tona godišnje (podatak iz 2021. godine). U toj godini više je proizvela samo Kina, 134 miliona tona. Pritom Indija ne ulazi među deset najvećih izvoznika pšenice i skoro celu količinu ostavljala je do sada za potrebe domaće potrošnje. Međutim, u svetlu narastajuće svetske krize, rasta cena pšenice i odlaska Ukrajine sa tržišta, a takođe Rusije i Kazahstana, Indija je poželela da se uklini među glavne izvoznike i preuzme kupce koji su do sada radili sa ukrajinskim izvoznicima. Ipak, prošlo je dve nedelje i Indija je naglo promenila svoju odluku, potpuno odustajući od izvoza. Zvanično je izjavljeno da je razlog stabilizacija cena na unutrašnjem tržištu i opasnost od velike suše sledeće godine. Razlog je verovatno prozaičniji – strah od gladi u samoj zemlji od milijardu ipo ljudi ukoliko se zbog težnje za dobiti poveća izvoz strateškog prehrambenog resursa.

I – šta se dobija? Tri zemlje: Rusija, Kazahstan i Indija prekinuli su izvoz pšenice zbog „stabilizacije unutrašnjeg tržišta”. A da nije doneta takva odluka, desilo bi se sledeće: unutrašnje tržište suočilo bi se sa nedovoljnim snabdevanjem i velikim rastom cena.Ove tri zemlje ukupno proizvode oko 220 miliona tona pšenice godišnje. Treba dodati ovde Ukrajinu sa njenih oko 26 miliona tona godišnje. Drugim rečima, svetsko tržište pšenice ostaće uskraćeno za oko 250 miliona tona pšenice. A to provocira enormni rast cena, koji je u skladu sa paničnom vikom o opasnosti od gladi. Ovo se pre svega odnosi na Ukrajinu, koju upravo njeni „zapadni partneri” žele da ostave bez zaliha hrane. Priče koje kruže govore da Zapad hoće od Ukrajine da uzme i pet miliona tona semenske pšenice, što bi ovu nesrećnu zemlju dovelo do toga da u 2023. godini ostane potpuno bez hleba.

Kome je zapravo potrebna buduća kriza gladi??? Ko to hoće na njoj da zaradi? Evo smernica za razmišljanje. Indija je odlučila da ne izvozi pšenicu odmah posle posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Dobro je napraviti pregled izvoznika pšenice za 2021. godinu i izvesti zaključke. Rusija je izvezla 40 miliona tona, Evropska Unija 28 miliona tona, SAD 27 miliona tona, Kanada 27 miliona tona, Australija 20 miliona tona.

Izvedimo zaključak! Na predhodnom spisku su zemlje koje su uvele sankcije Rusiji, a izvoze sveukupno više od 100 miliona tona pšenice godišnje. Dodajmo ovde još i ukrajinsku pšenicu, i sve će biti kristalno jasno. Zapadne zemlje žele da dodatno zarade visokim cenama pšenice na svetskom tržištu, plašeći ceo svet glađu. U isto vreme žele da sa tržišta potisnu snažnog konkurenta kao što je Rusija. O nekakvoj mogućoj svetskoj gladi ni reči nema!

Dok se ove tržišne igre vode, u medijima se napada Rusija kao jedini krivac za sve što se dešava u okviru turbulencija svetske ekonomije.

Istina nije uvek u medijima. Zapravo – nije nikad.

Izvor: Pravda

Bonus video

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Ko želi tenzije?

Televizijski istup predsednika Aleksandra Vučića, 29. juna, za neke je možda iznenađenje. P...

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA