Kako sada izgleda, u Ukrajini postoje dve potencijalne prolećne ofanzive. Bilo koja od ovih ofanziva bila bi opterećena značajnim rizicima za obe strane. Predviđanje ishoda je teško jer mogu intervenisati spoljni igrači, posebno američke i NATO snage, smatra Stiven Brajen viši saradnik u Centru za bezbednosnu politiku i Jorktaun institutu.
Prva ofanziva je prilično poznata. To je prolećna ofanziva koju organizuje ruska vojska. Tokom mnogo meseci izvršene su značajne pripreme. Rusi su usavršili svoju taktiku, doneli nova ofanzivna oružja i zamenili opremu do sada izgubljenu u ratu, posebno tenkove i borbena vozila pešadije.
Jedan izveštaj sugeriše da je ruska proizvodnja tenkova, uključujući T-90 i T-14 Armtas, na visokom nivou. Čini se da je ubrzana i proizvodnja drugog oružja, posebno municije svih vrsta.
Ono što se ne zna je kako će Rusi iskoristiti veliku snagu koju su okupili, koja broji između 200.000 i 300.000. Jedna teorija je da će se pomeriti sa juga i istoka u širokom okruženju pokušavajući da zarobe ukrajinske snage.
Drugi je da će iskoristiti opkoljavanje da vežu Ukrajince dok jure ka Kijevu sa tri strane (jug, istok i sever). Ovo je možda njihov najbolji izbor, ali je upitno da li imaju ljudstvo da urade posao, ili dovoljno mobilnosti da izbegnu ukrajinske kontranapade.
Druga prolećna ofanziva je ona za koju se Ukrajina ozbiljno sprema. Ova ofanziva je verovatno planirana u Pentagonu, a ne u Kijevu.
NATO ubrzano jača svoje snage. Protekle subote je u luku Aleksandropolis, u Grčkoj, uplovio nosač vozila pod američkom zastavom Liberti Prajd, noseći vojnu opremu namenjenu snagama NATO-a.
Koliko se drugih američkih brodova trenutno nalazi u okeanu ili stižu u druge luke, još nije poznato. Ali ono što se zna je da se NATO sprema za prebacivanje, kada počne ukrajinska ofanziva.
Glavni fokus ukrajinske prolećne ofanzive je verovatno napad na Krim i ruske snage na jugu. Cilj je da se odseku (oblast Hersona preko Zaporožja) i sistematski unište, nakon čega sledi veliki prodor na Krim.
SAD isporučuju ogromnu količinu ratnog materijala za ovaj napad. Uključuje opremu za premošćivanje koja može da podrži tenkove nemačkog porekla leopard 2, koji teže više od 62 tone (otprilike isto kao i fantomski tenkovi M1 Abrams koji će stići tek sledeće godine, ako ikada i dođu).
Ukrajina će imati pune ruke posla u takvoj operaciji i zavisi od američkih obaveštajnih službi i, vrlo verovatno, američkih vazdušnih snaga. Nema dovoljno vremena za obuku ukrajinskih pilota na F-16, a nema ni rezervnih savremenih F-16 koji bi mogli da se bace u bitku – osim ako, naravno, američke lovačke eskadrile nisu u mešavini.
Može se očekivati da će američki avioni biti prefarbani ukrajinskim oznakama i da će njima upravljati američki ili NATO piloti. Ovi avioni će delovati kao sredstva za suprotstavljanje, ispaljivaće oružje vazduh-vazduh i vazduh-zemlja velikog dometa.
Držeći se daleko od ruskih sistema protivvazdušne odbrane, ali zaštićeni onim što je ostalo od ukrajinske protivvazdušne odbrane, F-16 bi mogli da gađaju ruski oklop, komandne centre, formacije trupa, karavane, ometače i radare protivvazdušne odbrane.
Ukrajinska ofanziva će takođe verovatno izgledati Rusima kao casus belli koji uključuje direktno učešće NATO-a. Teško je reći kako bi Rusija mogla da odgovori na direktan izazov. Najverovatniji ruski odgovor mogao bi da bude napad na zalihe i masovna područja u Poljskoj i Rumuniji – i, gotovo sigurno, na aerodrome koji podržavaju rat.
Ruski stratezi smatraju da bi se poljske snage takođe mogle prebaciti u Ukrajinu, možda zauzeti Lavov (Lvov) ili druge delove, štiteći se od mogućnosti da bi ukrajinska ofanziva mogla propasti ili da bi Rusi uspeli da sruše vladu u Kijevu.
Ako su ove prognoze o dve prolećne ofanzive imalo blizu istine – a postoji mnogo dokaza koji sugerišu da se obe ofanzive spremaju – onda je Evropa na ivici velike katastrofe.
O planovima ukrajinske vojske u Zaporoškoj oblasti pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
