Piše: Aleksandar Ćirković
Kako se bliže izbori, tako je i atmosfera usijanija. A padaju i jedna po jedna maska.
Studentski pokret je, bez ikakve dileme, najpopularniji politički faktor u Srbiji, i kao takav postao je kamen u cipeli kako vlasti tako i opoziciji. Jer do sada je postojao politički monopol uigranog dvojca vlast-opozicija, ali sad se pojavio neko ko preti da im pomrsi račune, a kako stvari stoje i pomrsiće ih.
Vlast se maksimalno fokusirala na studente, i ka njima su koncentrisali sve moguće snage – medije, spavače, javne resurse... Jasno je i njima da se vrlo lako može desiti da im deca preuzmu primat, a još jasnije da ako se to desi, da ih ta ista deca u nekom budućem normalnom sistemu odvedu i pred lice pravde i da im oduzmu neregularno stečenu imovinu. I režim zaista ima puno toga da izgubi ako dođe do studentske pobede.
Ovoga puta vlast se pred naredne izbore ne osvrće na opoziciju, jer njihov sparing partner je sada marginalizovan, nebitan politikčki faktor koji je prethodnih godina odlično odrađivao posao skretničara narodnog nezadovoljstva prema režimu, dovodeći narod u situaciju da misli da se u Srbiji ništa promeniti ne može.
Sada je ta opozicija, takva kava jeste – sujetna, podeljena u nekoliko kolona, i pitanje je da li će neka od njih preći cenzus koji je svojevremeno vlast spustila na 3% da bi oni mogli biti redovni skupštinski fikus i privid Srbije kao demokratske države.
Verovatno je i opoziciji jasno da je, u ovakvom rasporedu snaga, cenzus skoro pa nedostižan. Ali, uprkos tome, ne žele da prihvate da više neće biti korisnici raznih benefita na koje su navikli, a koje su ostvarivali preko poslaničkih mandata. Otići će ako treba i u političku istoriju, ali studente neće podržati.
Ne shvataju da je njihovo vreme prošlo, vreme u kojem nisu uspeli da dotaknu režim. I da imaju imalo obraza, povukli bi se jer je to prirodna stvar. Kao kada fudbalski klub uloži veliki novac u trofejnog i iskusnog golgetera, ali ako taj igrač ne daje golove, on bude prodat a na njegovo mesto dolazi drugi. Jednostavno, od stare slave se ne živi, ako je ikada i bilo.
Izuzetak je nekolicina koja je zauzela racionalan stav i podržala studente, jer umesto nedostižnog cenzusa zadržavaju šansu da u budućnosti ponovo politički ožive, i eventualno pokupe neku mrvicu od vlasti koju bi trebalo da formiaju ljudi sa Studentske liste.
Jednako je zanimljivo i na samoj Studentskoj listi, jer kako vreme i vetiranja prolaze tako se menja i „bezuslovna“ podrška pojedinaca studentima. Svesni potencijala i uticaja studenata, svako bi svog čoveka da infiltrira u redove Studentske liste, ali strogi sistem odabira kandidata remeti planove „menadžera“ iz senke. Tako se dolazi do toga da beskompromisni lobisti studenata koji su ih podržavali bezuslovno, kojima je bilo jedino bitno da se smeni „kriminalni“ i „izdajnički“ režim, nakon vetiranja njihovog kandidata povlače svoju podršku studentima. Pa kako i zašto to, zar nije jedini i najviši cilj vraćanje države narodu i zakonu?
Naročito su enigma tzv. patriote, otkud takav njihov zaokret nakon vetiranja pojedinih kandidata, zar sve simpatije prema studentima nestaju sa vetiranjem jednog imena na Studentskoj listi, zar dotle doseže njihov patriotizam?
Ili se, ipak, ogolio i žeton-patriotizam koji je godinama zapravo imao svoju ulogu u sistemu, ulogu držanja fokusa nezadovoljnog naroda i kanalisanja narodnog nezadovoljstva, sa ostvarivanjem ličnih ambicija kao krajnjim ciljem.
Uprkos svemu tome, uprkos burama i talasima koji ih šibaju sa svih strana, studenti sigurno i čvrsto drže svoj kurs, i dovešće ga u sigurnu luku. Drže sve pod kontrolom, pažljivo biraju, znaju da njihova lista mora da okupi predstavnike raznih političkih ideologija i opredeljenja, jer ta pažljivo selektovana raznolikost je ključni faktor za pobedu na izborima.
Da li na tom putu greše, naravno, ljudski je. Iz grešaka se uči, a ako je ovaj narod decenijama ćutao na greške koje su ga skupo koštale i malo toga iz njih naučio, malo strpljenja i tolerancije prema studentima bilo bi najmanje što se očekuje od cele nacije.
SrbijaDragan Gagi Jovanović potvrdio da je na Studentskoj listi: "Nećemo stati, dok se ne izborimo za slobodu i pravdu"Izvor: Pravda
