Piše: Branko Veljković

Studenti u blokadi, saopštenje od 18. oktobra 2026. godine

Tekst saopštenja prenosim u celosti:

„Prisluškujte, čućete da studenti pobeđuju!

Znamo da nam snimaju sastanke. Znamo da se pred veliki skup na Slaviji pripremaju hapšenja studenata. Znamo i šta nam spremaju za poslednju nedelju izborne kampanje. Najprljavije laži, najveće podmetačine i još jaču represiju nad onima koji su dve godine na ulici.

Pa da im odmah kažemo: Snimajte. Slušajte. Preslušavajte. Nećete naći ništa protivzakonito.

Na našim sastancima ne dogovaramo ništa što je protiv zakona. Ne radimo ništa što je protiv zakona. Kampanju vodimo legalno i nemamo šta da krijemo.

Dve godine nas Informer i ostali režimski mediji, zajedno sa samim državnim vrhom, predstavljaju kao nasilnike, kriminalce i neprijatelje sopstvene zemlje. Izmišljali su nam planove, pripisivali tuđe nasilje i pokušavali da nas optuže za sve što im je palo na pamet.

I sada su otišli još dalje.

Već se širi priča da navodno planiramo da otmemo sopstvenog kolegu, pa da za njegovu otmicu optužimo vlast. Ovo ne shvatamo kao još jedan običan spin. Ovo shvatamo kao direktnu pretnju.

Jer šta ako sutra neko od naših kolega nestane? Šta ako ga zatvore ko zna gde, a onda nam sa nacionalnih frekvencija saopšte: „Pa rekli smo vam da su sami sve organizovali?“

Gde će tada biti naš kolega? Ko će znati šta mu se dogodilo?

Zato o ovome govorimo sada. Da niko sutra ne može da kaže da nije čuo.

Imamo informacije i da se pripremaju novi takozvani dokumentarni filmovi kojima će nas blatiti na nacionalnim televizijama. Spremaju nova hapšenja, nove pretnje i nove laži. Sve ono čime su nas napadali prethodne dve godine sada pokušavaju da strpaju u poslednjih sedam dana kampanje.

Nećete nas uplašiti. Nećete nas ućutkati. Nećete nas naterati da odustanemo.

Možete da snimate svaki naš sastanak, da montirate filmove, da izmišljate zavere i da pretite hapšenjima. Za dve godine ste imali dovoljno vremena da shvatite da to ne funkcioniše.

A kad ste nas već toliko slušali, mogli ste nešto i da naučite. Recimo šta je demokratija, kako se organizuju slobodni i pošteni izbori i kako izgleda borba za vlast bez pretnji, ucena i nasilja.

Džaba vam sve. Studenti pobeđuju!“

Ovo je pisala sama duša studentskog pokreta.

Grlim tu dušu, jer to je duša mog naroda.

I sada, dve godine nakon što smo kao društvo dozvolili da usred Beograda naša deca na podlakticama ispisuju krvne grupe i brojeve telefona koga pozvati ako padnu pod silom dušebolnika, dve godine nakon što smo dozvolili da demonizovani umobolnici naređuju svojim maskiranim falangama prebijanja, progone i besomučna maltretiranja studenata i naroda,1 ovo saopštenje je nastalo kao kruna novostvorene srbske misli. Snažno, emotivno, prkosno, ali i odmereno, bez mržnje i sa puno upozoravajućeg za zlikovce na vlasti i sve njihove ubice.

Nakon dve godine iskušenja, kroz ovo saopštenje svedočimo da se porodio um koji je imun na otrove koje demonizovani režim u svim svojim oblicima jako dugo ubrizgava u vene ovog naroda.

„Zato o ovome govorimo sada. Da niko sutra ne može da kaže da nije čuo“, napisali su.

Ovo su reči nekoga ko razume, ali ove reči su i proročke.

Protekle dve godine nisu bile samo uloženo vreme već i jedan pravi, sveobuhvatni i nadasve duhovni proces. Studenti su delom, činjenjem, istrajnošću pokazali da su sposobni da prođu kroz kapiju iskušenja i da oni nisu samo slučajna, incidentna pojava u srbskom društvu, niti su samo masovna, impulsivna reakcija na nepravdu i masovno ubistvo u Novom Sadu.2 Naprotiv. Oni su koncentrisana snaga koja je naučila da opstane u uslovima klasične okupacije neprijateljske sile. Jer, u mnogo čemu, okupaciona surovost ovog režima nadilazi surovost nekih stranih armija koje su kroz istoriju okupirale Beograd i Srbiju.

Za svoj završni skup pred blistavu pobedu u nedelju studenti su odabrali Trg Slavija u Beogradu, moćni kružni tok koji je, za one koji razumeju arhitekturu ovog prostora, zapravo centar Balkana. Slavija je mnogo više od kružnog uređenja saobraćaja u jednoj metropoli. Ona je jedan svojevrsni vorteks u kome će sva energija ovog procesa da se zavrti i preusmeri ka danu izbora. Za razliku od linearnih šetnji ulicama, koje su takođe imale svoje vreme, razloge i ogroman značaj, ovaj skup na Slaviji kao kružnom toku će da zadrži, akumulira i pojača već ionako ogromnu snagu celog ovog procesa.

Slavija je mesto gde se spajaju putevi, spajaju se svetovi, donose se odluke.3 Slavija ima snagu da čak i po pitanju saobraćaja redefiniše tok kretanja u celom gradu. Sada je na redu redefinisanje energije, egregora celog jednog naroda. Kružni tok će, po onome što jeste, hirurški da preseče sve elemente ogavne mentalne i duhovne manipulacije kojom režim decenijama drobi svest i dušu ovog naroda. Slavija je već po samoj prirodi kružnog toka dinamična i decentralizovana, fluidna i zato, koliko god studenata režim pohapsio, svakog uhapšenog odmah nasledi nebrojeno novih studenata koje fluid promena dovede tačno tamo gde im je mesto. I tu je od presudnog značaja bila odluka studenata da nikada ne ističu sebe, već kolektiv, zajednicu, Srbiju! Jer, svaki pojedinac je ranjiv, a zajednica je večna. Tako su se sačuvali, ali to je pre svega jedan visoko duhovni domet u kome se pojedinac unapred žrtvuje za dobro zajednice i svoje činjenje podređuje opštem, do te mere da sam sebe, kao „ja“, dematerijalizuje i pretvara u opšte, „mi“. Pokazali su da imaju duhovnu snagu da se ne bore da lično zauzmu neke političke ili državne pozicije, već da naprave prostor i okvir u kome će naše društvo moći da iznedri najbolje što ima za sveopšte i duboke reforme celog društva koje su neophodne. Ovo je režim vrlo brzo prepoznao i zato je sve ovo vreme u manijakalnoj potrebi da pošto-poto kroz bestijalne manipulacije nametne svoju verziju „vođe“ studentskog bunta. Stvar je političke, ali i duhovne prirode. Dalje, sa tako mudro postavljenim „mi“ mogao je da se identifikuje svaki pravdoljubivi i istinoljubivi građanin Srbije, jer svaki takav čovek i jeste deo baš tog vaskrslog „mi“. Zato su studenti Srbije u blokadi u nemogućim uslovima uspeli da postignu sveopšte jedinstvo naroda u meri koju istorija ne poznaje. Otuda je studentski bunt pre svega duhovni podvig, svojevrsna askeza koja je ispred njih stavila baš onaj krst koji naš dragi Gavrilo nosi već dve godine na svakom protestu. Težak je to krst, ali studenti Srbije u blokadi su svoje kušanje prošli i krst izneli. Ovo saopštenje je dokaz da su iz te duhovne vatre izašli bez gorčine i otrova u srcu, spremni za Vaskrs slobodnog društva Srbije.

Ko ovo ne razume, ništa ne razume.

Trg Republike je mesto gde se simbolički uvek obnavljao „Oltar žrtve“. Trg Republike je istorijski omeđen na mestu Stambol kapije, a to je bilo mesto egzekucija, pogubljenja, stradanja kroz vekove. Spomenik Knezu Mihailu Obrenoviću simbolizuje vertikalnu moć i osmišljen je kao materijalizovana figura oca. Zato protesti na tom trgu imaju prizvuk tradicionalnog gde okupljeni građani slušaju govornika sa bine. Nekoga ko pretenduje da bude vođa. Zato svaki skup na tom trgu ima obeležja nečega što možemo nazvati „sakralni bunt“.

Međutim, Slavija je kružni tok. Slavija je horizontalna moć, moć celog toka, moć zajednice koja je konačno našla svoj zajednički imenitelj. Slavija ne poznaje vođu kao što brza reka ne poznaje kap vode, iako je sačinjena od kapi koje sve zajedno žive zajednički tok jedne reke. Slavija je idealno simboličko utemeljenje još jednog sjajnog produkta studentskog pokreta – ne gajimo kult ličnosti, ovo je pobuna svih studenata i celokupnog naroda!

Dakle, prepoznali su i pobedili su čak i sami u sebi osnovni element duhovnog pada samozvanog umobolnika – JA!

Slavija traži kretanje, stalnu akciju i puno hrabrosti. Zato će, kao što je to već jednom u organizaciji studenata Srbije u blokadi bilo, to biti i opet – Slavija će biti ključni dokaz da je ovo što se dešava svenarodna pobuna protiv demonizovanog i izdajničkog režima koga u svem svom zlu personifikuje Aleksandar Vučić.4

U korenu reči „student“ nalazi se latinska reč „studere“, što znači težiti nečemu istinitom, žudeti za znanjem, biti posvećen, odan, privržen. Sufiks – ens (studens) označava onoga ko je u procesu, onoga ko je živi vršilac tog delanja. U duhovnom kontekstu ovo latinsko studere je direktan prevod jedne grčke reči – zelos, koja označava revnost i nepokolebljivu posvećenost. Posle dve godine borbe studenti Srbije u blokadi su svojim činjenjem i istrajnošću materijalizovali upravo koren reči koju predstavljaju – STUDENT!

Preteča svakog prosvetitelja u sopstvenom kretanju bio je taj isti čovek kao student, onaj koji traga. U izvesnom smislu student je onaj koji je po prirodi svojih godina u stanju zrenja, ali koji je odabrao da u sebi neguje i raspali živi plamen. Nasuprot njima su izdrcani sveštenici starog hrama pred gašenjem, krvavih ruku i pomračenih umova, koji su svo svoje „znanje“ pretvorili u dogmu, represiju, strah, kontrolu, siledžijstvo.

Dakle, student, onaj koji zri i teži istini protiv arhetipa straha!

Arhetip mladog čoveka, arhetip mladosti i istine, reći će student Srbije, prošao je kroz pročišćenje vatrom. Otuda, tako pročišćeni, studenti više nikada neće biti samo umrtvljeni posmatrači svog života već pravi inicijánti – zajednica pojedinaca koja je spremna da preuzme odgovornost za vođenje društva ka uređenom, pravdoljubivom i Bogougodnom. To je još jedan razlog zašto je režim u teškoj panici – svi režimski dušebolni politički arhetipi zla poput svih ovih koje gledamo decenijama više nikada neće moći da postoje u javnoj sferi. Arhetip novog vremena će zahvaljujući ovom procesu biti u svesti i duhovnoj snazi da ih na vreme prepozna i odstrani iz političkog i javnog života.

Tebi, samozvani, rekao sam odavno da je to jedan od razloga zašto si ti uopšte postojao, ali ti si karton na kiši, a karton ne može da shvati zašto postoji i zašto kiša na njega pada.

Ovo saopštenje studenata u blokadi koje sam danas na početku ovog teksta citirao je duhovna povelja otpora zlu i najavljuje neizbežnu smenu, pobedu novog vremena nad starim. Nezadrživi ciklus!

Opet, za sve moje uvažene čitaoce koji ste, kao i sam što sam, željni da pojmite svu dubinu ovog procesa, pomenuću vam da ste sada u prilici da možete da razumete o čemu se sve ovde zapravo radilo, ali samo ako razumete duhovni aspekt celog procesa. Politika je posledica.

To je zapravo sve vreme bila borba arhetipova. U ovom saopštenju jasno možete da vidite da je arhetip svetla, ljubavi, otvorenosti, istine u direktnom sukobu sa arhetipom skrivenih namera, mržnje, zavera, prisluškivanja, proganjanja. Kada su napisali – „snimajte, slušajte, nemamo šta da krijemo“, poslali su moćnu poruku pravednika svim demonskim silama koje samo nečist i gnoj imaju kao svoj alat. Priroda ove rečenice je takva da samim izgovaranjem obesmišljava demonsko oružje režima koje počiva na strahovima od nepoznatog, mistifikaciji razloga sopstvenog postojanja i ogoljenoj zloupotrebi sile.5 Jasno imenovanje skrivenog plana režima od strane pravednika pre nego što se taj plan ostvari naziva se „razbijanjem iluzije“.6 Studenti su na ovaj način unapred preuzeli kontrolu nad elementom iznenađenja i manipulacije i obesmislili kreiranje paralelne stvarnosti u kojoj režim želi sebe da prikaže kao žrtvu. Tako su studenti unapred „zaključali“ jednu potencijalno jako opasnu nameru režima. Baš kao što ćemo sada svi zajedno da „zaključamo“ i nameru režima da lažnim dojavama o podmetnutim bombama sabotiraju biračka mesta na kojima je pobeda studentske liste unapred izvesna.

Ceo proces i duh ovog saopštenja transformiše sve mantre straha, represije i progona u visoke domene hrabrosti, prkosa i nepogrešivo pokazuje punu moralnu superiornost studenata Srbije nad demonizovanim režimom.

Ovo saopštenje je i neka vrsta umnog, ali i duhovnog štita tako što demistifikuje „moć“ neprijatelja, podiže nivo kolektivne svesti o snazi naroda sa nivoa „straha od hapšenja“ na nivo „neizbežne pobede“ i koristi čistu dušu iz koje izlazi neokaljana reč – logos – kao osnovno oružje u večitom ratu protiv mistifikatora stvarnosti.

I pošto samozvani, nenadležni građanin od soli koji je umislio da razume jedan kamen, misli da poznaje tu tematiku, te se time i bezdušno tajno bavi, evo i za njega lekcija. Mladost uvek simbolizuje nov ciklus, proleće, regeneraciju, isceljenje, buđenje. Sa druge strane, okoštali, bolesni, represivni sistem zasnovan na starim metodama kontrole simbolizuje Saturna (Hronosa) te baš kao i Saturn i demonizovani sistem bi da proguta sopstvenu decu. Saturn, baš kao i demonizovani režim, je slab i ne može da izdrži spontano, iskreno, on mora sve da utamniči, podredi i porobi. Zato je poziv studenata na zakonitost, otvorenost i javnost u radu zapravo poziv Suncu da rastopi sve Saturnove oklope i oklopnike. Svaki režim koji se pred svoj kraj prokaže i konačno pokaže kao autokratski i tiranski, na kraju tone u paranoju, bes, radikalno nasilje. To je ono što se upravo dešava u Srbiji.

Samozvani, rekao sam ti odavno da si ti samo jedan umobolni, patetični kartonac. Tako si i odabran. I rečeno ti je – ti i svi tvoji satrapi bićete zapamćeni kao najveći izdajnici u istoriji Srbije. Ti u te zapise nikada nećeš moći da ostvariš uvid, ali, veruj mi, to će tako biti. Nikada nisi razumeo ono čime toliko želiš da se baviš. Sveštenica o kojoj si čitao i koju si želeo da prizoveš čak i u tom svetu ima tajnu koja podrazumeva poštovanje prirode oba stuba, a studenti su ti koji su odabrali mir i znanje. Zato je njen svitak u bitnom pokriven za takve kao što si ti. Mir koji su studenti odabrali je posledica njihovog unutrašnjeg balansa, a to je ono što tebe najviše izluđuje. Zato, što je stub čijoj prašini ti pripadaš ogavniji i mračniji, to je studentska svetlost jača. A ta svetlost Srbiji treba ne zbog smene jednog umobolnog režima, već kao putokaz u vremenu koje nam predstoji.

A ti si samo so koja klizi kroz prste te nedosanjane sveštenice i ubrzano nestaje.

Dakle, studentska pobeda nije samo politička, već je to pobeda prirodnog zakona u kojem novo uvek pobeđuje staro, bez obzira koliko se staro opiralo.

Bitka, dakle, nije samo politička, već i duhovna, umna i prostorno-vremenska.

Egregor je nefizički entitet, dakle „misaona forma“ koju zajednički rađa i neguje grupa ljudi svojim emocijama i umom. Cilj režima je oduvek bio da se stvori egregor straha, neizvesnosti, haosa i mržnje koji onda u sebe besomučno usisava i proždire svaku ideju o mirnom i uljudnom životu pojedinca i društva. Studenti su svojim činjenjem i ovim saopštenjem razbili u paramparčad ovu nameru režima. Izgovaranjem režimskih laži naglas oni su im oduzeli svu snagu.

I zbog svega što se dogodilo i zbog svega rečenog jasno je sa kakvim silama se studenti i narod Srbije ovde sukobljavaju. Citirano saopštenje je zapravo manifestacija ljubavi rečju i činjenjem u skladu sa rečenim. To je Bogoljublje koje se nije pokazalo samo u čistini monaške kelije, već u spremnosti da se telom stane pred zlo u odbrani Istine i Pravde.

Napisano, „nemamo šta da krijemo“ je emanacija vršnog učenja iz Prve saborne poslanice Svetog Jovana Bogoslova gde stoji zapisano: „U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje“ (1. Jovanova 4:18). Tako valja razumeti „nemamo šta da krijemo“.

„Snimajte. Slušajte… Nećete nas uplašiti“ jeste čist izraz Hristove istine. Režim vlada strahom koji je suprotan ljubavi. Kada studenti javno kažu da nemaju šta da kriju, oni ulaze u polje Savršene Ljubavi prema bližnjima i svojoj zemlji. Svojom toliko puta pokazanom neustrašivošću oni svedoče Boga, jer Bog jeste Istina, a strah nema vlast nad onim ko u Istini prebiva.

I na kraju, u duhu stvarne Ljubavi kojoj su se priklonili, studenti Srbije u blokadi na silu, represiju, nepravdu i harangu ne uzvraćaju rušilačkim besom, jednakim zlom, već nesebično nude svoje sveže stečeno znanje o pravdi i slobodi.7 Zato su napisali – „mogli ste nešto i da naučite“. To je pravi duh Hristovih reči „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine“. Studenti jasno prepoznaju da je vlast utamničena u sopstvenom haosu, strahu i iluzijama i nude im izlaz kroz reč, ljubav i poznanije pravde.

Otuda, najavljeni svenarodni skup na Slaviji nije skup mržnje već skup ljubavi prema slobodnom čoveku. Slavija kao kružni tok simbolizuje sve što sam vam napisao, ali i jednakost među ljudima, jer u krugu nema prvog i poslednjeg. Zato su se svi „ego“ manijaci za ove dve godine i razbucali o „mi“ studentskog pokreta. U takvom krugu svi su okrenuti jedni ka drugima i upućeni jedni na druge. Tako se stvara jedna neuništiva horizontalna mreža i to onda dobija i prostorni okvir koji postaje, po prirodi stvari i prostora, ugaoni kamen novog društva. TO je onda narod, to je novi egregor vaskrsle Srbije.

I zato samo napred, „prisluškujte, čućete da studenti pobeđuju!“

I zato, trijumf studentskog bunta je pobeda slobodnog čoveka nad strahom!

Studenti su u pravu!

Vaspostavimo ustavnopravni poredak Republike Srbije.

Izvor: brankoveljkovic.com